Pre nekoliko dana, pripadnik policije Gospodin Pajić rekao je povređenom kolegi Lazaru Bakiću, koji je zadobio udarac od svog kolege žandarma:
„Pa reci mi, ti si iz Novog Sela, a ja sam iz Petkovice, mi ispod Cera imamo čast i obraz.”
Reči koje bi trebalo da predstavljaju ponos, a koje u ovoj zemlji odavno zvuče kao prazne fraze. Jer, da li je čast kada vlast na sva zvona kao napadača optuži studenta, dok policajac dobija udarac od svog kolege? Da li je obraz kad se krv na rukama prikriva medijskom hajkom?
Oko Pionirskog parka, gde se već danima nalaze studenti koji za sebe kažu da hoće da uče, ali i plaćeni statisti koji treba da prave kontrabalanas, u toku noći parkirani su traktori. Ko ih je dovezao? Ko ih čuva? I što je najvažnije – koga se uopšte boje?
Novinar Nemanja Šarović pokušao je da sazna od policajaca ko stoji iza ovog cirkusa. U Pionirskom parku, među traktorima, naišao je na tri pripadnika policije koji su bili vidljivo posramljeni i koji nisu znali šta da mu odgovore. Ispostavilo se da su ta tri policajca iz PU Grocka. Šta će policajci iz Grocke među beogradskim traktorima? Zar u tom malom, korupcijom prožetom mestu, nema dovoljno posla za njih? Očigledno nije važno. Jer u ovoj zemlji sve je nakaradano.
Vratimo se na početak i gospodina Pajića „ispod Cera”. Njegova čast i obraz kao da ne dotiču ove gročanske policajce. Navikli su da novinari treba da budu prebijani, da im se pale kuće, a za obraz – koga briga. Ima da slušaš starešinu, pa makar sutra narod po tebi i mokrio. Treba da se zaradi plata. A najbolje je ćutati.
A što se tiče obraza ovih gročanskih policajaca – crven je tačno koliko i one krvave ruke što kao transparent nose studenti. Obrazi crveni, ali nijedan da kaže „Dosta, bre, više!” Nijedan da stane i kaže: „Imam ja decu, neću da njihov otac postane viralan kao neko ko je išao protiv omladine.”
Lakše je ćutati. Lakše je prećutati i ko je prebijao novinare i ko je palio kuće. Lakše je ne pitati šta im znače ova pitanja tamo nekog Šarovića. Jer, svakako im je laknulo kada su čuli da je Šarović ponovo priveden.
Što se tiče njihove sramote, koja se kao požar proširila po Grockoj – ma koga to uopšte i zanima? Zabiće glavu u pesak i praviće se da se ništa ne dešava. I pustiće, onako „časno i policijski”, kriminalce da sa njima rukovode, dok će ove poštene privoditi.
I nadaće se, duboko u sebi, da ih sopstvena deca neće pitati: „Tata, šta ti to časno i pošteno radiš?” Ili, još gore: „Što si ti onaj čovek sa snimka, što ćuti dok ti obraz gori?”
Što se mene tiče, izgubiti čast je gore nego izgubiti život. Ali opet, ja sam tamo neki novinar. Oni su tamo neki policajci.
Željko Matorčević
