Ide povećanje penzija. Evo, moji su izračunali da će da dobiju po 350 dinara, ali su se setili i da se uvodi taksa na RTS od 500 dinara, da slede poskupljenja struje, grejanja, hrane usled suše… Šta ćeš, neki nikada nisu zadovoljni.
Hajde da se zapitamo šta ćemo taksom da izdržavamo u RTS, uključujući RTV. Raniji direktori tih kuća procenjivali su da od oko 6.000 zaposlenih imaju oko 3.000 viška. Zato nema proizvodnje programa, jer pare poreskih obveznika odu na izdržavanje besposlenih koji su tu po partijskoj i rođačkoj liniji ili pravu nasleđivanja.
Dobro je za ilustraciju, jer pomenuli smo i povećanje cene struje, a u EPS nije nimalo drugačije. Takođe, tu je suša. Rast ekonomije od 0,5 odsto, koliko je izračunao Vučić, zasnovan je na pšenici, ali od tada je udarila omorina. Evo, u Sremu kukuruz spaljen, seljaci kažu da sve što je rodilo manje vredi nego što košta ući mehanizacijom u njivu. Za tim ide poskupljenje mesa, mleka…
Ali dobro, izeš seljaka koji ne kuka, kako to kažu državni činovnici. Pa da sami nastavimo. Seljak ulaže oko 400 evra po hektaru (đubrivo i gorivo, bez rada) da bi ostvario prinos, recimo pšenice, od 4,5 tona po hektaru. U Irskoj, na primer, to je oko 13 tona. Na 10 hektara prve i druge klase, srpski seljak tako ove godine gubi do 4.000 evra i biće bačen u ralje bankama i to pod hipoteku.
Istovremeno je vlada oterala u stečaj IMT i IMR, pa preti da oko 50.000 traktora ostane bez rezervnih delova, a para za kupovinu drugih nema. Pri tom, IMT i IMR duguju najviše državi, preko 80 odsto, a za njihovu potpunu propast isključivo je krivo loše upravljanje, odnosno mrmoti koje je država postavila.
Korist od subvencija poljoprivredi imaju jedino veliki, odnosno tajkuni koji su pokupovali ili uzeli u najam državnu zemlju. Da bi im vlada isplatila subvencije mora da odere kožu tom istom upropašćenom seljaku i ostalima, na primer kroz dva puta veći porez na nekretnine. Tajkuni potom uvećavaju marže na hranu do 60 odsto, a vlast održava takvo stanje, zaista nasleđeno od prethodnika, i naplaćuje veći PDV.
A onda optuže seljake da ne ulažu u navodnjavanje. Nije mi jasno odakle im pare i odakle da uzmu vodu, ako su kanali gotovo zatrpani. A nisu ih zatrpali seljaci, kako tvrde vlasti, nego neulaganje. Poljoprivredni inženjeri po novinama tvrde da je dovoljno oko 100 miliona evra da kanali prorade. Nije mnogo, ali gde su pare za to?
Odgovor je dala Kori Udovički. Na plate službenika trošimo oko 12 odsto BDP, odnosno oko četiri milijarde evra. Pri tom je višak oko 500.000 do 600.000 službenika, što čini oko 80 odsto. Ostalo su ljudi korisni, lekari, učitelji, vatrogasci… Da bi se popunila ta rupa, Vučićeva vlast od 2012. pozajmila je desetak milijardi.
To nas košta, puteva kanala, železnice, manjka od 14.000 policajaca… Sve da bi izdržavana lica u državnoj službi, glasala za vlast zajedno sa babama, stričevima, supružnicima… Ukupno oko 1,5 do dva miliona glasova. Niko ni okom nije trepnuo kada je otpušteno oko 600.000 radnika iz srpske industrije, neće ni u ovim reformama kada će bez posla da ih ostane oko 60.000, iako ima firmi koje ne mogu da opstanu, ali državni paraziti su već nešto drugo.
Za to vreme, optužiće nas da malo radimo, te smo sami krivi. Ali milion realno zaposlenih ostvaruje BDP od 13.000 dolara po glavi. A to znači da nas šačica uprkos srpskim kapitalistima i vlasti tvorimo BDP na nivou od 25.000 do 30.000 dolara po glavi. Više nego Česi ili na primer Škoti, a živimo kereći.
Pa računajte sami šta nam je činiti.
