Ušli smo u poslednji mesec u godini. Već deceniju iza nas, ovaj i prethodni mesec je bio jedan od „najboljih“ što se informacija tiče. Na dnevnom nivou, pristizalo je desetine informacija – od komunalnih problema, preko raznoraznih stranačkih zloupotreba, do ozbiljnih sukoba klanova među naprednjacima.
Međutim, ako pogledamo statistiku prstiglih informacija, novembar mesec je bio „prazan“ sa informacijama, barem što se „političkih dešavanja“ i „investicija“ tiče. A u Grockoj vidljivo je da je sve trulo, kao što oslikava ova naslovna fotografija košarkaškog terena“Ivan Paunić“ koji se „razdvojio na pola“ i niko da ga popravi.
Na divlje deponije koje su svuda oko nas, nekako smo se i navikli. Više nas mrzi i da ih fotografišemo. Inspekcija u Grockoj već odavno nije inspekcija koja zavodi komunalni red, već isključivo stranački. Tako je i sa svim drugim službama.
Jedino od aktivnosti što se može videti na društvenim mrežama jeste svakodnevno slikanje novog predsednik Dr Saše Čaprića. Stiče se utisak da je Čaprić oduševljen fotoaparatom. Napravio je predsednik Grocke i sopstveni profil na instagramu kojeg je imenovao , u skladu sa funkcijom „predsednik-gogrocka“, kako bi mogao da objavljuje te silne fotografije.
Iste te fotografije ukazuju i na tragediju ovog gročanskoga naroda. Obični ljudi, da bi rešili svoj problem jer institucije ne funkcionišu, jave se na „razgovor sa predsednikom Grocke“. Uredno se sve to fotografiše i izbaci na društvenim mrežama, ali ono što ne postoji jeste podatak koliko je zapravo predsednik rešio probleme građanima? Ako bi se radila statistika, procenat bi bio na statističkoj greški.
Prethodnih godina bili smo svedoci raznoraznih podela paketa najstarijima, socijalno ugroženima i ostalima. Za najmlađe je već bio objavljen raspored „zimskih čarolija“, podele paketića i ostaloga. Ove godine u „nikada većem budžetu“ sa doktorskim vođenjem opštine, od svih tih (zlo) upotreba ni traga ni glasa.
I u samoj zgradi opštine je jako tiho. Pojedine načelnice su već poslale svoje biografije privatnim preduzećima i očekuju da uskoro napuste svoja radna mesta. Ukoliko želite da završite nešto u GO Grocka, što se tiče „papirologije“, to vam je kao nemoguća misija.
Ono što je još čudnije, prestalo je i da se laže. Pa tako nema više ni lažnih obećanja za Sportsku halu, vrtić u Umčarima, ambulantu u Vinči ili „uklanjanju splavova sa Gročanskog keja“.
Opusteli su i Mesni i opštinski odbori naprednjaka. Sve je manje članova, a sve više „pridošlica“ koji danas drže tranasparent protiv „žutih ološa“, istih onih od kojih su juče prebegli. Onih što su godinama unazad „obilazili pragove“ i radili na terenu, njih više nema. Zaćutali su.
I baš takva tišina , od kada su naprednjaci na vlasti, nikada nije bila. Neko zlo se nadvilo nad nama i oseća se u vazduhu. Od tog osećaja, narod je zanemeo. Pravo je pitanje, govori li nam ovakva situacija nešto? Oni koji treba da se prvenstveno zapitaju jesu naprednjaci. Kada pogledaju iza sebe, gde su nekada bili, gde su danas? Ima li budućnosti i šta su iza sebe ostavili? Ne zaboravimo da su oni na vlasti duže nego što je Milošević bio.
Jedino što je ohrabrujuće što, za sada nije izbio nikakav rat, ali sve miriše da će prvi put u Srbiji doći do onog pravog građanskog. Velja Ilić je jednom rekao: „da kraduckate malo, pa da vas razumem“, to bi danas trebalo da zvuči ovako: „da lažete malo, pa da vas razumem“.
Željko Matorčević
