Ljubiše Preletačevića u srpskoj politici nema već neko vreme, ali preletanja i dalje ima… I uglavnom je jednosmerno, a u poslednjem vremenu, što se tiče naprednjaka, iz jednog klana u drugi.
Ljubiša nam je dolazio iz Mladenovca, mesto za koje je zadužen i sadašnji direktor Parking servisa, Andrija Čupković. Poverenik je i OO SNS-a Mladenovac i Grocke i odnedavno Surčina. Čupković je jedan od malobrojnih Vesićevih kadrova koji je preživeo Šapićevu čistku.
Verovatno je to preteklo iz činjenice da je Čupković, osim što je promenio više stranaka, promenio i klanove unutar SNS-a. Morao je Čupković da bude u početku blizak sa klanom Nebojše Stefanovića, jer je „operirao“ po Rakovici. Kada je Stefanović smenjen, Čupković ga se među prvima odrekao.
Do nedavno, po Grockoj je bio stalno uz Anu Brnabić. Nije mu smetalo što Ana dolazi iz gej sveta, što zastupa neke druge vrednosti nego njegovi prethodnici u koje se verno kleo.
Danas kada je sve prepušteno Aleksandru Šapiću, zaboravio je Čupković na Anu i postao je njegova desna ruka. Danas, gde je Šapić, tu je i Čupković.
Koliko su Ana i Šapić dijametralno suprotni govori nedavno održan sastanak SNS-a u Grockoj. Šapić je rekao, između ostaloga, da nam na mala vrata uvode gej lobi, da se to više ne zna šta će biti, kao i da mu najviše nož u leđa zabijaju njegove stranačke kolege. Najveći aplauz je dobio od Čupkovića.
Milun Vasić iz Jagodine je to najbolje opisao u nedeljniku Vreme, 672 broju:
U istoriji našeg političkog života dešavalo se da čovek napusti stranku, ode u neku drugu i ostvari neki svoj, najčešće jako sebičan cilj. Dešavalo se, skoro uvek, da taj čovek svoj čin obrazloži jako ozbiljno i principijelno: „Moja bivša stranka je izneverila svoj program, a načela programa moje buduće stranke su mi ionako oduvek bila bliža srcu. Ovo činim u interesu svojih birača, svog grada, Srbije… Ne, nisam tražio ništa i nisam ništa uzeo.“ Dešavalo se, isto tako, da tog čoveka ostali akteri političkog života, pa i sami birači pogrdno nazovu „preletačem“. Dešavalo se, skoro uvek, da „preletač“ ne donese neku vajdu svojoj novoj stranci. Dešavalo se, vrlo često, da joj donese štetu i napusti je na prvoj krivini.
Ono što se nije dešavalo je da stranka napusti čoveka, preleti u drugu stranku, javnosti pokloni objašnjenja koja smo već naveli i dovede do posledica koje smo, kod jadnih „preletača“, već više puta videli.
Tako dolazimo do novog fenomena našeg političkog života krštenog kao „fenomen udavače“. Ovaj termin nije pogrdan sui generis, ali sufiks vuče ka pežorativnosti. Udavača nije „devojka na udaju“, „mlada“, „nevesta“, već više nešto kao „prestarela mlada“, „očajnica“, „polovnjača“ koja po svaku cenu mora da nađe đuvegiju. Što pre.
Ova pojava svakako ima politički legitimitet. U politič(ars)kom sistemu vrednosti vrhunski uspeh je doći do vlasti i ostati u njoj. Šta ko radi, sebi radi, pa treba prepustiti ocenu o tome biračima.
Ono što smeta dobrom ukusu, zagađuje javnu atmosferu i potpomaže opasnoj magli u medijima i glavama su objašnjenja kojih smo se naslušali ovih dana.
Molim vas, „udavače“, udajte se bez krupnih reči!
Neka mi narodnjaci i socijaldemokrati ne objašnjavaju svoje programske sličnosti i neka liberali ne hrle u zagrljaj socijalista sve govoreći da je reč o zajedničkom programskom nastupu!
I neka „udavače“ na venčanju ne oblače belo, jer je ta boja rezervisana za one mlade koje u brak stupaju kao device. A đuvegijama, jakim strankama koje ovom prilikom ljubim u skut i u ruku, neka je Bog u pomoći!
Ja bih na kraju dodao da, ne kažem da famozni preletači nisu bitange koje zaslužuju prezir. Samo je smešno da se zreli ljudi uvek iznova iščuđuju nad nečim što je (odavno) postalo toliko normalno da više niko nije kadar zamisliti budućnost u kojoj se ljudi neće prodavati odnosno kupovati..
Željko Matorčević
