Svi se sećamo kada su čelni ljudi Grocke izašli na izbore pod sloganom „Za našu decu“. Vrlo često su građani pričali da taj slogan zapravo treba promeniti u „Za njihovu decu“, a jučerašnji događaj pokazao je da su u pravu.
Ovoga puta govorimo o maloletnim licima, dakle pravoj deci a ne onoj od preko 20 ili 30 godina koje niko ne napada, ali se spominje bez navođenja konkretnog napada. Situacija u Sportskom savezu opštine Grocka otišla je sinoć predaleko, ali je konačno razotkrila nesposobnost vladajuće koalicije, upravnog i nadzornog odbora.
I da li se uopšte može imati opravdanja za onakav monstruozan čin jučerašnjeg dana? A izgleda da može, jer oni koji se kunu „za našu decu“, ne reaguju, pa čak ni na pitanja da li će nešto preduzeti povodom sinoćnjeg događaja ćute. Konkretno, na muku se prepoznaje predsednik Grocke, onaj glavni koji se (ne) bori“za našu decu“.
Sinoć je bilo mučno gledati uplakanu decu. Toliko, da i neko ko se bavi pisanjem članaka zanemi i ostane bez reči. Pričalo se da je slogan „Za našu decu“ uzet od nacista. Možda i nije, ali ono što se sinoć desilo ravno je nacizmu, na kojeg institucije ćute. Počev od predsednika Grocke Dragana Pantelića do Većnika za sport Miloša Jankovića Nune.
Naime, sinoć nagrade ili zahvalnice, svejedno, nisu dobili predstavnici (deca) samo dva kluba sa teritorije GO Grocka. U pitanju su džudo klub Vinča i kjokušinkaji klub Tigar. Oba predstavnika kluba oštri kritičari rada sadašnje sekretarke SSOG-a, Živke Komlenac.
Ovim činom, Živka nije obrukala predsednike ova dva kluba, obrukala je sve ostale jer nije ispoštovala prethodno donet zapisnik Upravnog odbora. Najjači utisak je plač dece. Udareno na najmlađe, a oni koji mogu da ih zaštite, za sada ne reaguju. Idu onako hrabro sa ćutnjom, prekrivenih očiju i ušiju, ne razmišljajući da će štiteći tuđu decu, zapravo zaštiti svoju.
Željko Matorčević.
