Krajem novembra, a i u decembru sam napomenuo da će izbori za Beograd biti interesantni i da će se verovatno ponoviti. Posle izbora sam napisao da je „Mi“ deo Vučićevog projekta i deo izlazne strategije. Vreme odmiče i stvari se polako kristališu.
Ono što su „Mi“ bili za ove izbore to je Milica bila za predhodne, samo nije bilo potrebe da se odmah aktivira.
Ne želim da kažem da su svi iz „Mi“ ušli u ovu grupaciju znajući šta se dešava ali nekoliko njih jeste. Neko mora da je znao da izbori nisu igra i da to košta a ipak se, kako Nestorović reče, ušlo sa veoma skromnim kapitalom od jedva šesnaest hiljada evra. Svi koji su ikada radili izbore jasno im je da je ovo totalno neistinito i da ni opštinske izbore, grupe građana ne mogu da odrade bez mnogo veće sume ako misle da stvarno dođu do svakog glasača.
„Mi“ je imao pristup televiziji sa nacionalnom frekvencijom a i sumnjam da su u onom glasačko-turističkom pohodu u Decembru uspeli da se ogrebu za malo benefita kako bi postali važan faktor. Postali su važni ali onda se pokazala jedna druga slika.
Flert sa SNS i žrtvovanje jednog od njih da bi se ispitala javnost i reakcija Evrope i ostatka sveta bio je deo plana. Ako nema reakcija MI ulazi u vlast a ako krene neko zatezanje onda MI ostaje dosledan i evo novih izbora. Pijun je žrtvovan ali ostale su jake figure. Može se nastaviti partija sa kraljem, konjima i topovima a da li je kralj, kralj ili je samo Arlekino koji se bez kožne maske i kape predstavio građanima, videćemo. Ovaj bradati Arlekino, će možda napokon uzeti štap sa kojim je u „Komedija del arte“ menjao scenografiju predstave i promeniti i skupštinsku većinu posle sledećih izbora. Plašim se da će sledeći izbori biti Arlekinada sa grubim i komičnim efektima i jeftinim šalama a da će nam smeh nestati sa lica kada shvatimo kakvi su akteri predstave.
Jedan o njih, iz „Mi“ gostujući kod LJljane Smailović rekao je da Vučić neće prihvatiti jednog ili dvojicu izdajnika i da neće hteti da prekrajanje volje građana, a to nije ništa drugo nego, pored reklame za poštenje predsednika, najava novih izbora. „Mi“ ne znaju šta će „Mi“ hoće, ali odlično znaju šta Vučić NEĆE.
Kategoričko odbijanje koalicije sa Đilasom nije poruka Đilasu nego Evropi da opozicija nema nikakve šanse, a da je koalicija sa SNS opcija pod jasnim uslovom. Poruka da ako opozicija krene u nasilne demonstracije „Mi“ će dati podršku Vučiću i to je bio jasan signal evropskim predatorima da ni u kom slučaju ne pomisle da silom izazovu pad sistema. Tako se otvorila samo jedna kompromisna mogućnost a to je da se izbori ponove. U te izbore ulazi pobednički SNS sa svojim novim pokretom i senka od SPS-a. Po meni uloga „MI“ u smirivanju evropskih strasti je imala značajnu ulogu. „Mi“ misle da mogu da naprave i bolji rezultat jer je desnica razbijena i da će svi ti glasovi desnice otići njima, ali da li će biti tako saznaćemo u maju ili početkom juna.
Šta ako građani shvate kakva je ovo igranka? Šta ako shvate da su MI sada prepuni Karićevih članova i da od onog „Mi“ nema ni „M“ nego ”M” polako postaje “K”. Šta ako se građani zapitaju ko je taj ko je mogao da da saglasnost da se od jednog koalicionog partnera naprednjaka odlije članstvo u „opozicionu“ grupaciju? Da li će neko pomisliti da iza toga stoji neko moćan ko sme da se igra sa takvim stvarima?
Videćemo kako će to sve biti i da li opozicija radi nešto po pitanju Srbije ili Beograda na čije čelo žele da dođu. Mislim da ne radi. Šta više, svaki potez ovakve „demokratske“ opozicije učvršćuje Vučića na vlasti. Interesantno je koliko „opozicija“ ne zna ništa. Možda zna ali ih više interesuje Američka ambasada, ili neka druga, nego mišljenje glasača u Beogradu.
Farsa za farsom. Svaki potez je korak unazad od beogradskog trona. Paljenje sveće ispred Ruske ambasade nije bio gest tuge za izgubljenim „saborcem“ i borcem obojenih revolucija, nego zadatak da se pokaže da se poštuje isti nalogodavac. Greota je kada bilo ko umre, ali kakve veze ima Đilas, ili Borko tj. Borislav, ili kako se već zvaše, sa Navaljnim ? Nema, ali tu predstavu treba neko da vidi, čitaj Kristofer, i da kaže bravo momci vi ste na liniji politike SAD a protiv Rusije. Vi treba da budete protiv Rusije jer su vam Rusi braća i prijatelji a mi ćemo da vam oprostimo što smo vas bombardovali.
Zašto takozvana „demokratska opozicija“ radi sve što nije u interesu Srbije? Zašto traže pobedu preko zapada a ne preko građana? Da li misle da dodvoravanje Hilu ili nekom drugom može da dovede do pobede u Beogradu? Zašto im je politika Amerike i stav o Kosovu draži nego stav Rusije o tom istom Kosovu? Zašto im je „milosrdni anđeo“ NATO pakta primamljiviji nego vojna neutralnost. Zašto Srbija mora da izgubi svoju državnost i teritirijalnost da bi bila deo neokolonijalističke tvorenine pod nazivom EU?
Dokle god „demokratsku opoziciju“ vode ovakvi, Vučić će vladati, i to ne zato što je Vučić diktator ili gušitelj sloboda i prava i ne dozvoljava njima ugnjetavanima da rade šta hoće, nego zato što je to jedna zatvorena skupina ljudi koja ne daje ni malo prostora da se pojavi neko nov a prosrpski orijentisan.
Ako se ponove izbori za Beograd, a verovatno hoće, Vučić će pobediti sa solidnom razlikom i neće mu trebati ni okrnjeni „Mi“.
Tako sada stvari stoje.
Goran Pekarski
