Neposredno nakon Drugog svetskog rata, u selu je postojalo više lica koji su bili zaduženi za oduzimanje zemlje ili roda sa nje, stoke i sličih namirnica u ime partije. Pojedini su hteli da budu i veći Tito od Tita.
Opisivajuću takav izraz, jedan učesnik iz tog doba je rekao da je stigla depeša da se iz sela obezbedi tri vagona žita za državu. Jedan lokalni moćnik je odgovorio na nju, da će obezbediti deset a ne tri. Ta količina je bila previše za selo, te je te godine dosta ljudi gladovalo. Jedan od tih seoskih moćnika bio je njegov brat od strica. Lokalni moćnici su izuzetno kinjili svoju rodbinu. Smatrali su da će narod bolje pokoriti ako prikažu da nema popuštanja ni prema svojima.
Zamolio je njegovog brata od strica da ga se mane i da na njega ne primenjuje torturu koju primenjuje prema drugima. Prvenstveno mu je ukazao da se ne usuđuje da mu nacionalizuje imovinu koju je teškim radom stekao. Ako zaista treba za državu, pokloniću im, rekao je. Usputno je obavestio i Centralni komitet o svom stavu i o razgovoru sa njegovim bratom.
Jedno jutro, brat od strica je ipak došao da oduzme njivu koja je izdržavala njegovu porodicu. Činio je to u ime naroda i narodnosti. U tom trenutku isprebijao je svoga brata od strica.
Na suđenju je pred sudijom izjavio da je on svog brata od strica istukao po propisu, a oni neka sude po Zakonu. U selu nikoga nije zanimala presuda. Ne zna se ni da li je on uopšte bio i osuđen. Ono što je ostalo u sećanju meštana jeste da se nakon tog obračuna niko u selu nije usudio da nacionalizuje bilo šta, pogotovo ne njegov brat od strica.
Neka zla vremena, čini mi se, da su se vratila. Ni sami više ne znamo ni kada su počela. Svi smo u neizvesnosti kada ćemo videti one koji će bunovni govoriti:
-Ja nisam član stranke jer sam pocepao knjižicu. Da, tačno je da sam u evidenciji članstva, ali ja se ne osećam kao član stranke. A ako se ne osećam kao član stranke, dakle nisam član nikada ni bio. To što sam uradio morao sam, ali to je bilo nekad, ma nemoj na to da gledaš kao uvredu…
Ali osećam da zla vremena odlaze. Osećam da to osećaju i oni. Kada dođu bolja vremena, mnogi će se bojati da ne bude i njima po propisu.
Željko Matorčević
