Danas, kao i svaka majka uplašena za svoje dete, posle dugo vremena došla sam po njega ispred škole u Grockoj. Mislim da nisam još od drugog razreda dolazila po njega ispred škole. Danas je pri kraju četvrtog razreda osnovne škole „Ilija Garašanin“ u Grockoj.
Posle ove tragedije koja nas je zadesila u školi na Vračaru, više ništa nije isto kao pre. Od danas počinju da bole i peku mnoge stvari, koje dan pre tragedije nisu mi padale na pamet. Strah se uvukao u kosti, i to ne onaj običan strah, nego onaj što raspara dušu, mozak, srce. Najveći strah od svih strahova, strah za dete.
Opisaću prvo glupost koju sam videla pre ovog strašnog događaja. Nikada mi nije smetala, sve do danas.
Na izlazu iz školskog dvorišta, na glavnoj kapiji škole, ne možete da izađete a da vam ne para oči veliki transparent sa likom Aleksandra Vučića i porukom „PREDAJA NIJE OPCIJA“. Na 10 metara od izlaza, viori se od bandere do bandere, preko celog puta.
Danas mi je dete ukazalo na taj transparent, i morala sam da ga upitam sledeće:
Šta za tebe znači ovo što piše na transparentu, kako si to shvatio?
Ostajem paralisana na njegov odgovor:
- To mama znači kad se bijemo u školi da se ne predamo nikada, da uvek idemo do kraja. Neki moji drugovi kažu da je to i ako te juri policija, da predaja nije opcija, samo se pi..e predaju!
Nisam mogla da verujem šta čujem!
Ali je ovo odgovor na mnoga pitanja!
Zašto!?
Znate koliko me boli više uvo za Kosovo, Krajinu, Crnu Goru, Vojvodinu, državu, za ovaj svet, kad mi neko uzme sina jedinca, kad ga ubije monstrum? Ma zabole me za sve, i za Vučića, Dačića, Đilasa i ostale političare. Kako je majkama koje su izgubile decu u ovoj nesreći, šta mislite, da li je i njima važno ovo?
Sistem smo uništili, doveli smo kriminalce i ubice da vladaju, da nam oni sole pamet i donose odluke koje se tiču naših života. Non-stop drži se neka tenzija, kao da smo u ratu! Samo prljavštinu plasiraju u prvi plan i tragedije, samo neke ratno-hušačke parole nam šalju.
Svi smo pogrešili u ovome. Ovi što su na vlasti, oni snose najviše odgovornosti za sve što se dešava. Mi koji smo protiv njih, mi smo krivi što se nismo više borili da do ovoga ne dođe. Pali smo na ispitu naše budućnosti kao nacija. Na najvažnijem ispitu smo pali, na ulaganje u decu i njihovu budućnost.
Ne možete samo penzionere vodati po proslavama, putovanjima izletima i sve im besplatno davati, a za decu naplaćivati vrtić, knjige, užinu, izlete u školama, članarine po sportskim klubovima… ne može tako…
Kasno je da bilo šta menjate! Pokazali ste se! 11. godina na vlasti, uništili ste sve u Grockoj. Sve vas koje poznajem i viđam po štandovima SNS-a, od sada ću pljunuti u lice kad vas vidim. Najveći šljam u Grockoj je isplivao na površinu u poslednjih 10 godina. Kako nešto dobro i da očekujemo?
Kad posadimo polje kopriva, ne možemo da beremo lale. Kad širimo mržnju ne možemo da dobijemo ljubav. Kad ne ulažemo u decu, nećemo imati ni budućnost.
Nena iz Grocke
