Dragi i većinski Dilberu,
Oči majkine i srce Bašte; rasadniče Sibirskih brestova; vlažni snu plodnih Baštovanki; oranico blagorodna; plaču novorođenčeta; kinder-jajetu odraslih; izvorska vodo, pudaračka; ikono mirotočiva; uspavanko; budilniče; osmehu s reklama za zubne paste; pesmo seljaka dok bere trešnje; uzdahu seljanke dok je seljak kruni; Čak Norisova noćna moro; zdravico i zdravičaru; melemu protiv bubuljica, kurjih očiju i šuljeva; najkrivlja kiflo; razlogu zbog kojeg Čarobnjak bez voza žali što nije beo; Ravna goro i Sutjesko; cigareto posle seksa; rasolu posle pijanstva; živote posle smrti – IZVINI za sve!
Bio sam glup i zaveden, i nije me sramota da priznam: možda sam se ponekad, malo, nehajno uglavnom, ogrešio o tebe, posumnjao u jevanđelja po naprednjacima, ismejao poneku tvoju i Tralala viziju, tumarao po magli k’o Zveri oko cenzusa…
Otkad je realizovana najskuplja investicija u Bašti na keju i Vinči, ovih dana, nešto se u meni promenilo!! Sećam se, kao da je juče bilo kako si s ponosom i suzom radosnicom u oku otvarao zajedno sa Tralalaom I Čarbnjakom renoviranu česmu u Boleču, parkiće kraj trafoa…
Nekoliko puta sam dolazio u situaciju da posumnjam u sebe. Šta mi ovo sve treba??
Hajde da zaboravimo televiziju, novine lokalne Internet potale! Ugasimo ih za čas i upalimo realan život! Zapitajte se gde živimo, kako živimo i koliko smo srećni?
Zato se, dragi i većinski Dilberu, izvinjavam!
Izvinjavam se jer nekada su poltroni i ulizice radile svoj posao diskretno. Danas je to sve transparentno! Poltroni i koristoljupci javno rade svoja ulizivanja, tutorenja, slatkorečive parole i sl. Pa sad im i tepaju sa Stefi, Simče, Jaca… Ovakvih pojava nije bilo devedesetih, čak i tada su poltroni imali više dostojanstva nego ovi novi u „promenjenom „dobu! I dok vi čamite uz televizore gde vam trešti gospodin PINK, smejete se kursadžijama, divite se ” Sili ”, ” Farmi ” a računi EPS-a stigli i nisu uopšte normalni. A i šta vas briga tu je PINK sa svim onim formatima koji uveseljava narod!
Čak su mu i spevali pesmu , ako može tako da se nazove?
Dok vam na šarenim kockastim mušemama astala stoje piksle omiljenog vam preduzeća AD SNS LTD koje ste dobili za vreme izbora i u njih istresate pepeo od cigarete koju ste maločas zavili i okrivljujete nekog trećeg, mene ili već… za trenutnu situaciju u kojoj ste, a Onaj Koji Jede Tartufe i dalje ih jede, a žena mu savetuje Onu Koja Je Onomad Izašla Iz Pritvora.
Baštom baulja zaslepljen narod, tumara tražeći svoje oči, a svake nedelje na pijacama širom Bašte stoje ljudi iza plastičnih tezgi i dozivaju slepce: ” Jeftine i povoljne oči, gledajte kroz njih lepši život i svetliju budućnost!
Gledajte nova radna mesta, ona vaša stara nisu bila rentabilna ali zato ova NOVA će biti BOLJA!”A narod, gladan , slabovid… od tezge do tezge i svake četri godine kupuje nove oči!
Danas živimo neizvesno! Neizvesno nam je da li ćemo zadržati posao, neizvesno nam je da li će naše zdravlje poslužiti i ko će da nas leči, da li savesni lekari ili korumpirani? Neizvesno je ako nas neko tuži da li će pravda da pobedi ili će veza da pretegne? Neizvesno nam je da li će nam deca završiti škole i posle škole da li će imati posao ili će morati da okače bedž, značku? Neizvesno nam je da li uopšte imamo ikakava prava i kome da se žalimo? Bašta je prekrivena velikom neizvesnošću…Prave se spiskovi ko je podoban a ko nije od volontera za prelazak u nova preduzeća, dele se otkazi, radnici, volonteri u strahu za nedobijene plate Napet život, stalno problemi i gorčina u grlu. Tinja nezadovoljstvo dok Poštari, Frizerke,Čarobnjaci …. završavaju vikendice, jedu tartufe, idu prvi put na more, skijanje i uguravaju svoju familiju u preduzeća i baštensku Upravu. Ništa nam više nije normalno!
Šta da ti kažem na kraju? Izvini za sve!! Mislio sam da nećete ovoliko dugo da preveslavate ovaj narod!
Iskreno- Danubio, vinogradar pokajnik.
P.S Ako se vratio Čarobnjak, zašto ne bi i ja!
