Vidno je, na licu predsednika Srbije, da sve ovo što se dešava ostavlja trag. Mora se priznati da nije lako, duže vreme biti neprikosnoven, a onda shvatiti da su „deca porasla“ i da im je dosta te i takve vrste neprikosnovenosti. Kaže Vučić da „država“ neće dozvoliti da se razna dela dogode protiv nje i zakona i da će „država“ reagovati.
„L’État, c’est moi“ ili na srpskom „Država to sam ja“ su reči koje se pripisuju francuskom kralju Luju XIV. Luj, Kralj Sunca, živeo je većim delom u 17. veku i umro je početkom 18. veka, a sada je 21. vek. Da li je moguće da je svet napredovao, a da pojedinci i dalje misle da se sunce okreće oko njih?
Nije država meta protesta. Državu niko ne napada. Od države se ne traži ništa, ali svi bi bili srećniji da se država nije zarazila korupcijom, nepotizmom i prostim kriminalom. To je ono što građani žele da promene. Kada se policijski zvaničnik, putem televizije, obraća gledaocima i kaže da će policija zaštititi sve institucije, zgrade i ljude od onih koji bi mogli da ih ugroze, i da će policija odlučno nastupiti protiv kriminala – svi to moramo podržati. Zbog toga i postoji policija i službe bezbednosti. Tu nema ništa sporno, ali stekao se utisak da je to veoma jednosmerna aktivnost i uperena od iznutra ka spolja. Uperena prema onima koji traže da policija i tužilaštvo baš to rade – kako prema pojedincima koji nose oružje bez serijskih brojeva, tako i prema onima koji se bave kriminalom, a poseduju zaštitu zbog svoje stranačke pripadnosti, funkcije koju obavljaju, rođačke, kumovske ili drugarske veze. Problem jeste kada pojedinci nose oružje i to se ne sme dozvoliti. To da li imaju serijski broj ili nemaju, za građane nije toliko bitno.
STOP ORUŽJU – STOP SILI
Predsednik u svom maniru dramaturga reče kako se nelegalno oružje, bez serijskog broja, koristi za teška dela i ubistva. Po toj logici, pištolj sa vidnim serijskim brojem se ne koristi za teška dela i ubistva. Ispada da je takvo oružje više za humanitarni rad i dobra dela, ali to su samo trenuci kada neko želi da pokaže da dublje razmišlja od ostalih, a u stvari samo izbacuje prazne misli i nelogičnosti.
Država neće dati nalog policiji da reaguje. Država neće osuditi svoj narod što je brani. Država želi da se izleči. Ovo je NAŠA država. Tvoja i moja, NAŠA. Mogla je biti i njegova, zato što je dobio poverenje građana, ali nije dobio saglasnost da je potčini i privatizuje. Državu će braniti njen narod. Braniće je od svih, ali ovoga puta ne od onih koji je grickaju spolja, nego od onih koji je kidaju iznutra.
Policijski zvaničnik reče: „Postoje načini da se iskaže nezadovoljstvo.“ Da, postoje, a protesti spadaju u legalne načine iskazivanja nezadovoljstva građana. To što su se protesti umnožili i sgustili je znak da je situacija u državi sve lošija i lošija. Niko iz vladajuće garniture ne treba da se plaši mirnih protesta ako je čist i ispravan, ali očigledno nema, ili je vrlo malo, onih koji su ispravni.
Studenti najavljuju mirne proteste, a vlast šalje poruke da neće dozvoliti nemire. Koje nemire? Od koga nemiri? Zašto vlast od Gandijevaca pravi Atile? Zašto se unapred preti suzbijanjem nemira, a nemira nema? Postoji briga i žal za Srbijom, ali postoji i zahtev za izborima i ostavkama. Policija nigde i nikada neće uspeti protiv svog naroda jer i ona je deo tog istog naroda. Mogu se upotrebiti, ali svi ti potezi su kratkotrajni i veoma reverzibilni.
Da bi se vratio mir, i nada da u Srbiji ima života, potrebne su ostavke i novi izbori.
Subota, 18 časova, Slavija. Dođite da mirom teramo agresiju.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija- Žig info/veštačka inteligencija
