Дан после студентских протеста и великог окупљања народа у Београду нема никаквих ожиљака. Све је како је и било, само што је Београд проветрен и чистији. Опет се код студената активирала култура и жеља за чистијом средином, па је све доведено у перфектно стање.
Два дана касније, Ћациленд је напуштен. Ђубре и отпад, свих врста, ветар разноси око председништва. Нико не чисти. Мислим да је нормално да се све тако остави, јер где ће ђубре него око председништва? Било ђубре до прекјуче, па ево остало и даље. Шатори растурени, стиропори изломљени, заставе у блату, кесе, папири, отпаци од хране, кутије са непоједеним пицама и стотине пуних флашица воде. Остављене су и прасеће кости. Има непоједених ногица и једна глава. Можда је то једна од глава од она три прасета која су стигла из Гроцке, а виделе су се и кутије из домаће посластичарнице. Дају наши, не жале. Додуше, платили су из свог џепа, али то им није олакшавајућа околност, јер накнадни рачун тек стиже, па ће и он морати да се плати. Каравуково није послало прасиће, већ је покупило пар свиња, пар вепрова и послало их на привремено учење у контаминирану зону, али на крају се олош покупио и отишао. Покупили су са собом и оне геријатријске креатуре који су им давали подршку да уче. Мислим на разне Гурије, Црногорце, Драгане и Лазаревиће. Оне који су своју „светлу“ каријеру стицали под Милошевићем, а сада би мало славе да врате под Вучићем.
Поједини се чуде како то да постоје две сорте људи. Интелектуално-културно-хигијенски развијени са једне стране, а са друге стране „стока“. Полу-паметна до тупава, лажовско крезуба, агресивно програмирана „стока“. Па ето, постоји. И сам председник, док је иза завесе, пребројавао колико ЉУДИ је дошло, приметио је квалитативну страну скупа. Приметио је да је ту статусно више оних који, по њему, добро живе. Оних који су добро обучени и не делују му гладно. Очигледно се изненадио да такви још постоје, јер његов труд није био усмерен у том правцу. Прескочио је оно „паметнији“, јер му је тешко да то изговори. Несвесно је направио разлику од оних који протестују и ових који би да „уче“. Сам их је ставио у категорију оних који немају и који лошије живе. Да, баш ти који лошије живе, они уцењени, и они који су на његовој страни због „шаке зоби коју им баца“, су они који стоје испред Вучића. Они га не подржавају, него су постављени да буду тампон између народа и њега. Да га штите својим телима да му случајно неко не приђе довољно близу. Не воли Вучић ничију близину ако не осети мирис вазелина да долази од њих.
Београд и Србија су показали своју вредност и своје опредељење. Зауставити корупцију и натерати институције да раде свој посао. Сви одговорни да буду позвани пред лице закона, без изузетка. Тога се он и плаши. Плаши се неке наше „Лауре Ковеши“ која ће све одрадити много пре него што „Ђура блокира аеродром“.
Правда треба да буде иста за све и зато ПУМПАЈМО или како се сада каже ДИНСТАЈМО.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
