Dan posle studentskih protesta i velikog okupljanja naroda u Beogradu nema nikakvih ožiljaka. Sve je kako je i bilo, samo što je Beograd provetren i čistiji. Opet se kod studenata aktivirala kultura i želja za čistijom sredinom, pa je sve dovedeno u perfektno stanje.
Dva dana kasnije, Ćacilend je napušten. Đubre i otpad, svih vrsta, vetar raznosi oko predsedništva. Niko ne čisti. Mislim da je normalno da se sve tako ostavi, jer gde će đubre nego oko predsedništva? Bilo đubre do prekjuče, pa evo ostalo i dalje. Šatori rastureni, stiropori izlomljeni, zastave u blatu, kese, papiri, otpaci od hrane, kutije sa nepojedenim picama i stotine punih flašica vode. Ostavljene su i praseće kosti. Ima nepojedenih nogica i jedna glava. Možda je to jedna od glava od ona tri praseta koja su stigla iz Grocke, a videle su se i kutije iz domaće poslastičarnice. Daju naši, ne žale. Doduše, platili su iz svog džepa, ali to im nije olakšavajuća okolnost, jer naknadni račun tek stiže, pa će i on morati da se plati. Karavukovo nije poslalo prasiće, već je pokupilo par svinja, par veprova i poslalo ih na privremeno učenje u kontaminiranu zonu, ali na kraju se ološ pokupio i otišao. Pokupili su sa sobom i one gerijatrijske kreature koji su im davali podršku da uče. Mislim na razne Gurije, Crnogorce, Dragane i Lazareviće. One koji su svoju „svetlu“ karijeru sticali pod Miloševićem, a sada bi malo slave da vrate pod Vučićem.
Pojedini se čude kako to da postoje dve sorte ljudi. Intelektualno-kulturno-higijenski razvijeni sa jedne strane, a sa druge strane „stoka“. Polu-pametna do tupava, lažovsko krezuba, agresivno programirana „stoka“. Pa eto, postoji. I sam predsednik, dok je iza zavese, prebrojavao koliko LJUDI je došlo, primetio je kvalitativnu stranu skupa. Primetio je da je tu statusno više onih koji, po njemu, dobro žive. Onih koji su dobro obučeni i ne deluju mu gladno. Očigledno se iznenadio da takvi još postoje, jer njegov trud nije bio usmeren u tom pravcu. Preskočio je ono „pametniji“, jer mu je teško da to izgovori. Nesvesno je napravio razliku od onih koji protestuju i ovih koji bi da „uče“. Sam ih je stavio u kategoriju onih koji nemaju i koji lošije žive. Da, baš ti koji lošije žive, oni ucenjeni, i oni koji su na njegovoj strani zbog „šake zobi koju im baca“, su oni koji stoje ispred Vučića. Oni ga ne podržavaju, nego su postavljeni da budu tampon između naroda i njega. Da ga štite svojim telima da mu slučajno neko ne priđe dovoljno blizu. Ne voli Vučić ničiju blizinu ako ne oseti miris vazelina da dolazi od njih.
Beograd i Srbija su pokazali svoju vrednost i svoje opredeljenje. Zaustaviti korupciju i naterati institucije da rade svoj posao. Svi odgovorni da budu pozvani pred lice zakona, bez izuzetka. Toga se on i plaši. Plaši se neke naše „Laure Koveši“ koja će sve odraditi mnogo pre nego što „Đura blokira aerodrom“.
Pravda treba da bude ista za sve i zato PUMPAJMO ili kako se sada kaže DINSTAJMO.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija: Žig info/ veštačka inteligencija
