Na zimskoj predstavi Plesnog studija 13. februara gledamo mlade balerine kako razdragano plešu. Lepota i ponos svakog roditelja. Ponosni smo i mi građani Grocke. Takvu omladinu poželi svaki čovek. Ona je naša budućnost i dika.
Dok nam je pred očima ta mladost i njihovi ponosni roditelji dođe i 14. februar, dan zaljubljenih.
Gledam dva lica jedne omladine. Jedni koji veselo plešu i drugu koji stoje na nekakvim tezgama sa natpisima za našu decu.. Jedna je u prelepim plesnim kostimima, a druga sa belim prslucima stranke.
Šta prodaje ova (za mene) izgubljena omladina?
Prodaju nečije laži, obećanja koja se nikada neće ispuniti, svoje dostojanstvo i mladost. Drhte na velikom minusu deleći alkohol slučajnim prolaznicima, dok ih sa strane pomno prate oči iskusnih aktivista SNS-a. Podaduli i nabrekli sa zabalavljenim licima i iskolačenim očima proždiru tu mladost. Ta ista mladost je na današnji dan šetala sa voljenom osobom i krojila svoju budućnost.
Danas na dan zaljubljenih sasvim druga slika. Stoje za nekakvim tezgama na kojim piše: ,,Za našu decu“ a džepovi su im puni kontraceptivnih pilula i kondoma.
Na žalost, ovo je tuga i prilika sadašnjeg stanja u našem društvu. Omladina na stranačkim tezgama bez ikakve budućnosti, dok su njihovi roditeljima na pijačnim tezgama i „muče muku“ kako da ih prehrane.
Da li je kod nas dan ljubavi postao dan bede, patnje i mržnje?
Svakako, pokazaće vreme koje dolazi.
Milan Jovanović
*Lični stav autora teksta nije i mišljenje Žig infa
