Eh ta 1980-ta godina. Za mnoge stanovnike bivše Jugoslavije ova godina ostaće u sećanju kada je umro Josip Broz, ili nama (ne) dragi Tito.
Za mene je ova godina još po nečemu specifična i definitivno godina koju ću pamtiti dok sam živ. Ja nekako ne mogu izbeći tu godinu jer, silom prilike, iste sam i rođen.
Čitave te osamdesete prošlog veka ostale su zapamćene, hteli mi da to priznamo ili ne, kao bezbrižne godine. Godine kada je većina stanovništva imala posao a plate su bile tolike da je bilo dovoljno da radi samo jedan član porodice, da se ne razmišlja da li ćemo imati za račune, hranu, odelo… Iako sam bio vrlo mali, sećam se tih godina. A kako i ne bi, kada sam na more išao dva puta godišnje a nisu izostali ni zimski odmori..
I tako je ta idila trajala, dok neko nije rešio da nam sruši „bratstvo i jedinstvo“
Za osamdesetim dođoše i devedesete.. Njih bi preskočio jer sam u poslednje vreme jako sumnjičav u mišljenju za tu deceniju. Sumirajući šta nam se dešava od 2012-te godine, ne znam da li su nam devedesete bilo gore, iste ili možda čak i bolje. Ako ništa drugo, „drug Sloba“ nas puštao da se snalazimo, nije nas dirao. Međutim, pade nama Sloba.. Bio sam jedan od onih koji su to sa zadovoljstvom dočekali. Vreme je nakon njega prolazilo i kako je odmicalo nekako smo se svi mi pogubili u čarima kredita, boljeg života, te smo na Slobu zaboravili.. Setili smo se jedino Slobe, a i druga Tita kada je bilo reči o deficitu zemlje. Nekako su nam uvek oni bili krivi za to s(r)tanje…
Dođe 2012-ta godina. Sve što nas je zadesilo u proteklih dvadesetak godina, nekako nam je teško palo. Mnogi od nas su se nadali da će nakon ovih izbora u Srbiji, pa i u Grockoj nešto krenuti na bolje. Da više širom Grocke ne gledamo započete objekte nikada završene, iste ljude, obećanja… Zaludi nas Vučić totalno da će nam krenuti sve nabolje. I tako, u toj našoj sluđenosti, mada više ka želji za boljim sutra, naprednjaci počeše da vladaju u Grockoj, kao i u Srbiji…
Uskoro će novi izbori, kada prolazi četvorogodišnji mandat naprednjaka u Grockoj. Ako bi trebali da sumiramo uspešne rezultate rada, ja stvarno ne znam šta bi sumirali.. Javna preduzeća totalno urušena, pred gašenjem… Radnici u nikad većem zaostatkom sa platama (preko 13. meseci ). Otvorena tri nova javna preduzeća u Grockoj, a sva završila u velikom minusu i pred zatvaranjem su. Komunalne usluge preuzeše, navodno, privatnici i opština.. A Grocka se i dalje guši u smeću, u pojedinim delovima može doći do zaraze. Radnici i u novom preduzeću još nisu primili plate.. Na ulicama se oseća jad i beda. Na licima vlasti ozarenost i gojaznost. Najave otvaranja novih radnih mesta su još uvek u toku.. A narod nikada čudniji.
Došla su vremena Kralja Ibija. Sve nas danas podseća na reči ove pozorišne predstave, kada se Kralj Ibi obraća svom narodu.
„O narode, gde ste, gde ste seljaci, radenici, poštena inteligencijo… A, tu ste…Moj narod me opet izaziva da im održim jedan govor, da to ovako sunem u masu pa kako padne… Divan narod, divan, obožavaju me prosto… Ej, narode moj… Šta je to sa tim mojim narodom? Zameniću ga za neki nov, šta će mi polovan narod, zamenim to pa koliko dobijem, nije važno…“
Ćuti danas narod kao nikada ranije. Ćuti više nego kada je pod Turcima bio. A devedesetih godina dovoljno je bilo vrlo malo represije, pa da svi na ulicu izađu. Danas svi gledamo kako nas sistematski uništavaju, ali kao i u „Aušvicu“, ne smemo da se bunimo već se molimo da bar poslednji dođemo na red. Vala, kada malo razmislim, taj „Aušvic“ ima veoma velike sličnosti sa današnjim stanjem, ako pogledamo u naše frižidere, novčanike.. Mada i u „Aušvicu“ su se pobunili i dolazilo do mnogih buna, a danas niko ništa.
Fašiti bi poželeli ovakav narod u „Aušvicu“. Bili bi mirni i spokojni jer bi znali da „rob“ neće da se pobuni..
Samo za razliku od „Aušvica“ , mi mamo načina da mirnim putem rešimo ovo današnje stanje. Izbori su tu pred nosem. A ako me pitate za koga glasati odgovor nećete dobiti jer ne znam ni ja za koga, ali znam da moramo svi na izbore. Ako ne odemo na izbore, biće sve isto. Moramo se svi sabrati i razmisliti kome dati glas.
Setimo se svih prethodnih godina šta nam je obećano, a šta ispunjeno. Ko je odgovorao, a ko nije. Kome su izvršitelji zakucali na vrata, a kome nisu. Kada smo imali plate i zdravstveno osiguranje, a kada nismo.. Setimo se svega!
Željko Matorčević
