Devedesete su bile vesele samo za ratne profitere, dok je narod bio utopljen u kriminal, rat , glad , izolaciju i nekulturu. Pa eto krenimo od nekulture, koja pokušava da se vrati na krilima plaćenih koncerata davno izgubljenih pevača i pevačica koji ne mogu da prodaju ni 2 cd-a pa su postali režimski pevači, koji su plaćeni iz opštinskih kasa iako njih više niko ne sluša ni mladi ni stari.
Njihov smisao je jedino da vrate onu prljavštinu, glupost i zlo koje su prestavljali tih ratnih i gladnih godina.
Setimo se samo mnogih raseljenih lica iz Hrvatske , BiH, pokrajine Kosova i Metohije. Setimo se gde su gospodari života i smrti bili Sloba i Mira, setimo se plate od 2 marke, setimo se vladavine kriminala.
Zar su vama devedesete bile vesele?
Ne vratile se nikad sa sve gatarama i vračarama koje su perfidno muzle ovaj napaćeni narod ali ga nisu muzli tako dobro kao Jezda i Dafina. Devedese su bile krah kako ekonomski tako i moralno jednog naroda koji je zatrpavan bludom i nemoralom kao jeftinom zabavom da narod zaboravi da mu krče creva.
Eto doživesmo da nam te nesrećne devedesete plasiraju kao vesele ne bi li nam vratili sve pošasti tih devedesetih kroz izanđale turbo folk dens pevače za koji niko više ne mari.
Eto došlo je naopako vreme vreme gde je dobro postalo loše a loše postalo dobro.
Ne vratile se devedesete nesretne sa svima onima kojima su bile vesele.
Iako ti pevači koji će nastupiti u Grockoj u samom centru nikada i nisu bili neki muzičari a većina ne zna note, peva na matrici a često samo na nastupima otvara usta što je neprihvatljivo.
Pa tako nebi trebalo ih nazvati bilo kakvom vrstom muzičara eventrualno fikusom na bini ili nekim statistom za pranje para.
Ko je povampirio te davno potrošene ljude i iz kojih razloga novac poreskih obeznika daje njima i dalje je nejasno ali je jasno da neko želi da nas vrati u te nesretne devedesete.
Jedino je ostalo da se nadamo da će sveti Ilija gromovnik da nam pomogne da se sve pošasti devedesetih otera iz Grocke nekom olujom i kišom. Bar kiša da spere sve ono što nam donesoše vesele devedesete da ne ugazimo opet u to.
Narod zaista je u potrazi za kulturom i za urbanim muzičarima iako je naša zemlja puna mladih i talentovanih muzičara niko ne vidi razlog zašto bi se okretali ka nečemu davno prošlom.
Pošto živimo u digitalnom dobu, jedan klik nas deli od nekulture ka kulturi pa imamo mogućnost da pratimo stvaralaštva raznih umetnika svuda u svetu. Time možemo da nadomestimo nedostakte oko nas a sobzirom da živimo u 2018. god. Mnogo toga dobrog se može pronaći na internetu kako kod nas tako i u svetu pa nismo prinuđeni da slušamo ratne hitove devedesetih.
Rzumem da opštinske vlasti vole neke pesme iz svoje mladosti jer svakom je njegova mladost lepa bez obzira u kojim je okolnostima ali ipak smatramo da treba dati prostorima mladim taletovanim ljudima kao i konsultovati stručnjake u oblasti muzike i kulture pa tako da oni koji sada proživljavaju svoju mladost da budu oplemenjeni pravim vrednostima.
Možda ja grešim pa teram mak na konac možda treba narodu dati ono što voli gole dojke, lake note. Neke tužne pesme tipa on daleko pa od tuge pije a nju spopada drugi. Pa se ona pita dal da čeka ili da ne čeka. Narod voli ono kad je gala nešto kao kad se u pesmi pominje ferari, porše, ludo brzo, kokain , seks putovanja , Beč ,Amaterdam , London sve ono što taj narod nikada neće videti pa kroz te pesme malo da mašta.
Bilo kako bilo naš narod voli kad je nešto džabe , ne kaže naš narod džabe i sirće je slatko.
Eeeeee moj narode ne odbijaš kad je džabe ni nož u leđa e moj narode željan piva, duvana i jagnjetine a za ništa od toga nemaš para, pa đuskaš na prazan želudac moj narode….
Ivan. B-B
Bonus video:
