Srbija je postala poligon za ispitivanje raznoraznih stavari, od psihologije običnog čoveka tj. glasača i traženja limita njegove moralnosti i trpljenja, do sprovođenja i primene raznoraznih elemenata specijalnog odnosno hibridnog rata. Opet se na ovim prostorima sudaraju interesi velikih sila i vidna je njihova želja za kontrolom Balkana i Srbije kao centralne države i raskrsnice puteva..
Vlast raspisala izbore a sada ne žuri da formira organe vlasti. Ne žuri im se. Beogradski izbori će biti ponovljeni jer se to tako i planiralo. Predsednik pravi trećeg po redu, u svom životu, Sneška Belića u Davosu, a Mariniki se priviđa da on viri iza zavese prozora predsedništva. Okupljena masa to odobrava zato što je ostrašćena, ali to je totalno van pameti. Tako se ne stvara realna slika već se i ono što je već krivo, krivi se još više. Lažne slike zarad ličnog prosperiteta i ne razmišljajući da će ta ista masa, isti ti ljudi, jednog dana isto tako slepo aplaudirati kada bude rušila i ove današnje pretendente. Šojićeva politika “samo tri meseca da budem ministar, dosta je” je dominmantna u glavama mnogih.
Primetno je utrkivanje i nametanje ideja i argumenata između prosrpskih, proruskih i proevropskih, ili proanglosaksonskih, a pomalo i srpskih stranaka . Kažem pomalo i srpskih zato što se Srbija u njihovim nastupima ne pojavljuje kao glavni faktor, nego kao poželjni pomoćni član kluba trenutnih globalista a po malo i kolonijalista.
Gostovanja različitih likova po televizijama sa nacionalnim frekvencijama pokazuju različitost u stavovima pojedinaca ili političkih grupacija na srpskoj političkoj sceni pogotovo iz onih grupacija koje sebe smatraju demokratskim.
Kažu različitost je dobra!
Različitost jeste dobra kada ne postoji spoljni uticaj ili interes koji prevazilazi same interese prenosioca ideje. Ako je čovek zdravog razuma i iskrenih želja da mu zemlja bude prosperitetna onda mora da ima širokopojasno razmišljanje. Mora da razmišlja o istoriji, mora da razmišlja o tradiciji, o kulturi i veri, mora uzeti u obzir i ekonomiju. Mora sve to dobro da sagleda i da sve to uklopi u budućnost i viziju kakva bi Srbija država trebala da bude. Ali ne, pojedinci koji predstavljaju sebe (čitaj strane interese) ili pojedine stranke ili pokrete ne razmišljaju na taj način.
Uzmimo na primer “oštećenog” akademika Teodorovića. Čovek feminističkom gestikulacijom iskazuje agresivno razmišljanje kakva bi Srbija trebala da bude. On se svesrdno zalaže da se uvedu sankcije Rusiji jer se moramo poistovetiti sa patnjama Ukrajinaca. Slažem se da Ukrajinski narod koji je blizu zone SVO ima poteškoća, ali on misli i na one Ukrajince koji su snimili spot kako brišu blatnjave čizme o otirač napravljen od srpske zastave prilikom ulaska u sklonište. Možda je mislio na Ukrajince- pristalice Stefana Bandere koji su 2. maja 2014. godine spalili preko 50 živih ljudi, Rusa u Odesi. Možda je mislio na one Ukrajince koji imaju svastiku kao zaštitni znak na svojim žuto plavim zastavama. Sigurno mu je na pameti bio i Zelenski, marioneta I produkt obojene revolucije. Čovek koji je na sebe preuzeo da glumi glavnu ulogu u predstavi u kojoj će on biti obasjan reflektorima a narod će sedeti u mraku i posmatrati tok drame.
Zaboravio je glumac da svaka predstava počinje dizanjem zastave i aplauzom ali da se ne završava svaka ovacijama. Jedno sigurno, zavesa će se na kraju spustiti.
Kaže Teodorović Srbija odmah mora ući u NATO. Zašto to kaže ne znam. Mislim da ni on ne zna ali da mu je tako servirano ili podilazi nekoj interesnoj strani. Kaže da moramo izbaciti emocije i osećanja i ući u NATO. Po njemu mi treba da prigrlimo dželata i da okrenemo leđa prijateljima,da odbaciti prijateljsku ruku i prihvatiti ruku onih koji su nas ubijali na Varvarinskom i Grdeličkom mostu. One koji su nas zasipali osiromašenim uranijumom i bacali kasetne bombe na centar Niša. Da li na te emocije misli. Takvi kao dotični te stvari ne rade zato što to osećaju ispravnim, nego to rade zbog sopstvene kese.
Ide Teodorović dalje pa mudro nameće Evropsku Uniju kao pravac kretanja obrazlažući to onako akademski, da se Hrvatska mnogo promenila od kada je u EU a to se može videti po tome da nema papirića na ulicama. Sjajan pomak i hvala mu na ukazivanju parametara koji treba da nas ubede da je budućnost Srbije bez papirića u EU.
Vragolasti akademik je izričit u nastojanju da se ukine veronauka u školama zaboravljajući da veronauka nije nametnuta i da postoji izbor između veronauke i građanskog vaspitanja. To je stvar izbora ali demokratski odgajan u komunističko vreme Teodorović bi da „zabrani“ širenje pravoslavne vere. Demokratski nema šta.
Dalje Teodorović je apsolutno za Kosovsku nezavisnost, kao već postojeće stanje, i da Srbi treba da shvate da Kosovo nije srce Srbije. Predsednik Hrvatske Milanović kaže da je Hrvatska priznala Kosovo ali da je ono oteto Srbiji i da je to presedan koji sada EU plaća. Milanović ispade veći Srbin od Teodorovića.
I dokle Teodorović kopa i rukama i nogama, bez glave, da Srbija krene u pravcu evropske zajednice, hrvatski zastupnici u evropskom parlamentu kroz kritiku prema politici EU i čelnicima poput Ursule Fon Der Lajen, šalju nama jasnu poruku da vodimo računa. Hrvatska se odrekla konstitutivnog položaja u bivšoj Jugoslaviji zarad nezavisnosti a onda je tu nezavisnost skrljala, straćila u EU. Danas hrvatski zastupnici u sred Brisela, za govornicom, poput Mislava Kalakušića, oštro kritikuju politiku EU i upozoravaju da to nije politika zbog koje su oni hteli ući u nju. Mislav je optužio EU da vodi pogrešnu ekonomsku politiku a pogotovo prema Rusiji i tvrdoglavo gurajući zemlje članice u sve veći ekonomski problem. Optužio je i čelnike EU da se nešto sprema i da se ponovo priziva neka pandemija. U Davosu je nazvaše “bolest Iks”, koja je po onome, kako oni predviđaju, 20 puta opasnija od Covida 19. Jednom rečju Hrvatska je nezadovoljna, ali dala baba dinar da uđe u kolo …. Sve ovo nas vraća na izjavu Kamale Haris da “treba smanjiti svetsku populaciju” kako bi bilo više čistog vazduha. Ova izjava je aktivirala sumnju u ispravnost Kjuanon teorije o svetskoj zaveri. Veliki očigledno traže veće podele i više prostora, a sa što manje ljudi.
Dok nas muževni Teodorović gura u ljubav sa jednom stranom u specijalnoj vojnoj intervenciji, a koja je sve samo ne običan sukob, već je proksi rat Amerike sa Rusijom, i dok nas rastavlja od naše kulture, istorije, vere i porodičnih vrednosti uopšte, Skot Riter, penzionisani obaveštajac marinskog korpusa vojske US, upozorava Rusiju da ne sme da izgubi fokus od svoje istorije, kulture i tradicije upozoravajući baš na taj paralelni rat koji se vodi, taj specijalni , hibridni rat. Rat koji treba da uništi unutrašnje biće jedne zemlje, da uništi volju i osećaj pripadnosti. Kod nas je taj rat započeo pritiscima za predaju naših oficira posle neuspelog i kukavičkog napada 1999. godine od strane NATO alijanse bez odobrenja UN. To je urađeno da se pokaže naraštaju koji dolazi da niko ne sme da se brani kada nas biju jer će završiti u kazamatima Haškog Tribunala. Mi smo jedina zemlja na svetu koja je svog predsednika, kakav god on bio, predala u ruke tamničarima i dželatima srpskog roda. Skot Riter je još rekao da kolektivni zapad neće izvršiti samoubistvo zbog Bandero-režima, a Zelenskog je u jednom trenutku uporedio sa vođom trećeg Rajha. Sa druge starne, Šef vojnog komiteta NATO, Rob Bauer, poziva svet da se spremi za totalni rat sa Rusijom, ako ne sada onda za koju godinu, i pohvalio Švedsku koja je već pozvala narod da se sprema za rat. Ko je ovde lud? NATO je ignorisao molbu Rusije da se više ne širi ka njenim granicama i evo do čega je došlo. Amerikanci misle da su daleko i da njih stradanja u Evropi neće pogoditi.
Donald Tramp je izjavio da Amerika neće braniti Evropu i da će se Amerika povući iz NATO. Pri tome je poručio Ursuli da Evropa duguje Americi 400 milijardi dolara jer nisu dovoljno izdvajali za te potrebe. Podsetimo da je Tramp bio predsednik Amerike i da u njegovo vreme nije započet ni jedan novi vojni sukob a da za vreme trenutne administracije započeto je, za sada, tri nova sukoba, Ukrajina, Palestina i Jemen, a nastavljeno je huškanje Tajvana protiv Kine, Južne Koreje protiv Severne, a svedoci smo i novih događaja između Irana i Pakistana. Rat samo što nije izbio između Etiopije i Somalije.
Zapad je dekadentan I to je već jasno ali neće otići bez krvoprolića koji će izazvati kako bi sačuvao bolest u trenutnoj fazi.
Pojedini Opozicioni predstavnici u svom hibridnom nastupu šalju jasne poruke sa elementima koji karakterišu njihov stav kao proksi napad na suverenitet i na sve ono što srpsko biće čini takvim kakav jeste. Biljana Stojković iz “Zajedno”, grupi koja vegetira u Srbiji protiv nasilja, poziva na ukidanje Republike Srpske jer, kako ona reče, ako taj “agresivni politički element” nastavi “da pravi problem životu na celom Balkanu” onda on treba da bude ukinut. Ko to treba da ukine Republiku Srpsku i na koji način se ukida jedna Republika? Hoće li Biljana uzeti pušku u ruke ili hoće li poslati nekog svog ? Evidentno je da kod nas u Srbiji ima onih koji pravo na postojanje daju svima sem Srbima a očigledno dotična Stojkovićka je jedna od takvih. Možda je to u stvari i program te grupacije jer, ako se dobro sećam, Zelenović beše posetio Kosovo i lepo se zabavljao pod zastavom samoproglašene države.. Moda dodvoravanja Evropi, a pogotovo Britima, preko kičme Srbije je sve aktuelnija što se može videti iz primera Sandulovića koji je otišao da oda poštu na grobu Adema Jašarija. Adem je inače bio veliki” humanista i borac za ljudska prava” pogotovo kada su u pitanju Srbi. Takvim zlotvorima se pojedinci klanjaju!? Naravno da je sve to deo plana da bi se isprovocirala Srbija i ponovo gurnula u žižu a sa ciljem novih pritisaka od strane jednog dela međunarodne zajednice.
Da li je to način kako da se dođe na vlast? Da li se tako može pobediti na izborima? Kakva je to poruka tradicionalnom, porodičnom, prkosnom i ponosnom srpskom domaćinu i građaninu? Kakva je to poruka narodu koji je ponosan i kroz istoriju se nikada nije mirio sa stranim prisustvom. Kakva je to poruka narodu koji kada bi mogao da bira između slobode i gladi sa jedne strane i blaga u okupaciji sa druge, uvek bi izabrao slobodu. Blago pod okupacijom biraju pojedinci koji su alavi i željni, ali i ti alavi su kroz vekove završavali na isti način kao i njihove gazde.
Da li ste vi gospodo iz “opozicije” pri sebi? Onaj Vučićev Sneško u Davosu je izgleda pokazatelj da je jedini odgovor na ovakve vaše nastupe i napade, igra. Igra se čovek. Pravljenje sneška, Sneška koji ima rok trajanja kao i ovakvi nastupi koje pojedinci imaju.
Topi se sneško, topi kao i podrška takvoj opoziciji.
Naši “prijatelji” koji nas sistemom štapa i šargarepe zovu da se pridružimo EU i NATO, naši prijatelji koji su nas bombardovali, naši prijatelji koji su nam otkinuli deo zemlje, sada naoružavaju secesioniste. Turci poklanjaju bespilotne letelice, Nemci borna vozila, a od poslednjih prijateljskih poteza prema Srbiji je opremanje šiptarskih paravojnih snaga protivtenkovskim raketama “Javelin”. Te rakete šalju jasnu i nedvosmislenu poruku Srbiji, “ Mi smo vam prijatelj. Ljubite ruku prijateljstva “.
Evropski parlamentarac Francuz Tjeri Marjani je upozorio da taj potez sa slanjem POV Javelin na Kosovo je opasno i da ne vodi ka smirivanju situacije. Taj potez je, kako on reče, nepoštovanje rezolucije UN i veoma opasna igra.
Koliko je politika Evrope promašena pokazuju i potezi iz istorije. Ne zaboravimo da je zapad stvorio Lenjina, tačnije Nemačka i da ga je poslala da organizuje prevrat kako bi Rusiju izvukli iz rata. Nemačka je stvorila Boljševičku Rusiju. Ne zaboravimo da je Njujorški TIME magazine za ličnost godine u Januaru 1939 proglasio Hitlera. Adolfova slika je krasila naslovnu stranu tog časopisa. Iste te godine je počeo WWII. 1947 Čerčil je podelio Indiju, a nekoliko godina ranije je posejao seme mržnje I secesionizma kada je ohrabrio Pakistan ( Muhameda Ali Džinu) da se odvoji od Indije. O tom svom planu nije obavestio novopostavljenog kraljevog izaslanika i Vicekralja Indije Luisa Montbatena .koji je u Indiju došao da sprovede i obezbedi mirni prelaz iz statusa kolonije u status nezavisnosti. Ta tajna odluka je dovela do egzodusa 14,5 miliona ljudi i do 2 milona nastradalih, a plan koji je smislio Čerčil je licemerno nazvao Montbatenov plan i svalio na njega svu težinu nastalog problema. Sve to je urađeno ne iz ljubavi i želje za mirom već da bi se sprečilo da Staljin proširi svoj uticaj i izbije do Karačija i njegove luke. Tako Britanci razmišljaju I nije ih briga za posledice koji će drugi trepeti.
Mahmatma Gandi je je rekao “ Ako vidiš negde na dnu okeana da se dve ribe svađaju, znaj da je Englez u blizini”.
Interes i uvek samo interes, ali ne interes naroda tih država nego samo interes zapadnih moćnika i njihove želje za produženjem neokolonijalizma i dominacije radi eksploatacije i održavanja sopstvenih ekonomija.
Problemi i danas postoji jer neko želi da stalno potpiruje problem i da uvek nađe izgovor da se meša pod izgovorom brige i želje za mirnim rešenjima.
Da, to je ta zapadna politika. Naša opozicija ne sagledava stvari dobro. Sagledavaju stvari dosta usko i interesno. Zapad će ih prihvatati dokle god im budu trebali i dokle god budu slušali, ali i to ima svoju cenu.
Cena toga je državnost Srbije i naše pravo da sami odlučujemomo svojoj sudbini.
Optužuje opozicija Vučića da je izdajnik i da je već priznao Kosovo ali pošto to nigde ne stoji, nigde se ne vidi, nigde ne piše, naša opozicija ne želi ni da proba da uzme taj vruć krompir tj republičku vlast jer bi onda ona to morala da uradi. Oni bi morali da zagrizu i ostanu upamćeni kao izdajnici ili da bude rastrgnuti u nemirima koji bi se verovatno desili.
Optužuje naša opozicija Vučića da je pokrao izbore i manipulisao glasačkim telom, a svi znamo da jeste i da je odlično odigrao, ali Savet Evrope 19. januara objavljuje da su izbori bili u skladu sa poštovanjem sloboda i pravde, data je pozitivna ocena. Pohvaljeni su državni organi i RIK koji je “unapredio” birački spisak. Zar ovo našoj opoziciji nije znak da je ovde nešto čudno i da Evropa ne želi da dođe do promene. Da se mnoge stvari sada vagaju drugačije a tek će se tas prebaciti na drugu stranu.
Razmišljajte gospodo i gospođe. Imaćete, verovatno, ubrzo novu priliku. Možda već u maju, ali ne oslanjajte se na Evropu i Ameriku, već gledajte građane i birače. Ne tražite da vas Hil gura već da vas narod izvuče. Nadolazeći izbori će vam biti mnogo teži.
Srbija na prvom mestu
Goran Pekarski
