Prošla je interesantna nedelja. Studenti krenuli za Strazbur, a sa Kosova krenuli naivni da podrže onog koji je sve njih već poklonio Kurtiju. Vesićev advokat priveden zbog nasilja i pozitivan na narkotike.
Vučićev prijatelj Tramp uveo carine na srpske proizvode od sjajnih 37%, ali to ne treba posmatrati kao odnos dve države. Nema tu ništa ličnog, to je posao i interes Amerike, ali zato Generalštab i komandu konjice treba shvatiti lično i to kao odnos dva drugara. Naravno, za interes Srbije nikoga nema da se bori. Bar da gukne ako sme.
Opet se pokazalo da Vučić vodi dve pogrešne politike. Naravno spoljnu, ali i unutrašnju. Na spoljnopolitičkom polju Evropljani, ali i svet, shvatili su da je Vučić veoma slab igrač pod pritiskom i da će za šaku opstanka na vlasti činiti mnogo toga što njima može pasti na pamet. Opet je išao snishodljivo da pregovara za litijum, a i dalje tvrdi pazar da je EKSPO sjajna prilika za Srbiju da se razvija. Na unutrašnjem polju ništa se nije promenilo. Isti narod, isti jahači.
Tvrdoglavost, osionost, nestručnost i alavost su i dalje glavne osobine nosioca vlasti, od predsednika države do poslednjeg funkcionera na opštinskom nivou. Da rade ne znaju, ali zato odlično znaju da se udaraju u grudi i đipaju od skupa do skupa kuneći se na vernost najvećem sinu okoline Bugojna. Vučić, bez ideje. Studenti mu zavukli, pa ne vade prst iz oka. Ne snalazi se i nema adekvatne odgovore. Zna samo da kopira i da pokušava da obesmisli svaku parolu koja mu se prišije, kao i svaku istinu koja se obelodani. Krenuo je sa izlascima iz frižidera, a sada šeta nekakve majice sa neinovativnim parolama. Možete misliti, i on je Ćaci?
Ima jedna stvar koja je na mene ostavila pozitivan utisak i došla je kao poruka sa Glavnog odbora Demokratske stranke.
Sa tog sastanka je poslata jasna poruka svim akterima političkih dešavanja u Srbiji. Novi predsednik Demokratske stranke je poslao poruku da Demokratska stranka: „ostaje posvećena stvaranju najšireg narodnog fronta u borbi za demokratiju, smeštajući u fokus podršku frontu akademske zajednice“. U daljem obraćanju Milivojević je dodao: „Saradnja sa svim društvenim akterima je nužna, a stranka stavlja građanima na raspolaganje sve svoje kapacitete potrebne za zajedničku borbu.“ Poruka je sasvim jasna. Za ovu Demokratsku stranku i za novog predsednika zajednička borba zarad ostvarivanja zajedničkih ciljeva je neupitna. Svi treba da stanu pod jedan kišobran da bi se naprednjačka vlast sklonila.
Kako je to osvežavajuće posle dešavanja na lokalu, u Grockoj. I odavde je poslata poruka, nekih bivših demokrata, da samo oni treba da se pitaju i da samo oni treba da postoje. Ta sebičnost i političko diletanstvo koje je pokušalo da se mimikrijom kamuflira u opozicionog predvodnika završila se baš onako kako je i trebalo. Propala je, ali to je dobro. Mladi su, bez iskustva, i nadam se da su shvatili kako treba da se radi kada postoji zajednički protivnik. U stvari, ako postoji zajednički protivnik? Možda ono što je većina opozicije označila kao protivnika, za pojedine nije suprotna strana? Možda je to baš ona strana kojoj teže? Kažem to zato što se i dalje veoma taktizira, da ne kažem izbegava, u vršenju pritiska na opštinsku vlast i ogoljavanju naprednjaka. Kao da ih neko štedi. Nadam se da je to samo privremeno i da će racio preovladati.
Svi u jednu kolonu i složno jer samo tako se može pobediti mašinerija SNS-a.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija- karikatura: Žig info/veštačka inteligencija
