Prođe i ovo merenja, bar za sada, i opet su se pokazale sve slabosti „združene“ opozicije. U startu su zazirali jedni od drugih a pojedine stranke su se odbacivale, obostrano, kao strano telo jer mogu jedni bez drugih. Koalicije su se pravile ne na osnovu zajedničkih programa i ideala nego samo sa zajedničkim ciljem a to je uzimanje vlasti u Beogradu.
Interesantno je , što je meni drago, da su mahom prošle stranke koje imaju jasnu poruku za nacionalne interese, po pitanju nepriznavanja nezavisnosti naše južne pokrajine i po pitanju oko neuvođenja sankcija Rusiji . Glavna grupacija opozicije nije imala takvu čvrstu poruku i nije odavala takav stav. Da li zbog blege retorike na tu temu i sa stavom da ima različitisti ali će se to definisati kasnije.
Beograd je priča za sebe i preuzimanje vlasti u Beogradu neminovno dovodi i do preuzimanje vlasti u celoj zemlji i glavni opozicioni akteri uljuljkali su se u ubeđenje da je dovoljno držati nekevu dominaciju u krugu dvojke.
Pokazalo se da krug dvojke nije dovoljan da se stvori kritična masa već je potrebno malo proširiti delovanje i na krug 301, 601, pa i na 581, mada je možda i to bilo malo jer autobusi su išli i malo dalje. Kažu neki da je krug proširen i do Banja Luke. Uvedene su nove čarter linije i stvoren je novi vid turizma. Do sada smo znali za paradajz turizam ali sada je aktuelan „voting“ turizam ili glasački turizam. Ne treba se zanositi da je ovo nešto novo. Ne, to je postojalo i ranije samo je išlo u drugom pravcu. Obično je ta vrsta jednodnevnih putovanja povezana sa biračkim mestima i kratkim zadržavanjima na benzinskim pumpama zbog toaletnih potreba. Na žalost zbog kratkog zadržavanja niko nije uspeo da obiđe svoje adrese prebivališta.
Da li je to protiv zakonito? Možda je više nemoralno nego protiv zakonito jer svi ti ljudi koji su doputovali iz druge države da bi glasali i da bi odlučivali o sudbini svojih komšija dobili su pravo glasa jer imaju prijavu stanovanja u Beogradu. Proces priprema za ovo putovanje odrade „agencije“, papirologija i ubacivanje u biračke spiskove se rešava brzo jer to stvar digitalizacije jer „Srbija nezadrživo srlja u prosperit“ i turista samo dođe da se „olakša“ gde mu se kaže i ekspresno se vraća kući.
Zašto je to dobro? Dobro je zato što Beograd nema dovoljno glasača. Beograd ima puno apstinenata. Filozofa koji sve kritikuju i o svemu znaju najbolje ali ih mrzi da dignu gluteus i da ispune svoju građansku dužnost. Kada neće oni ima ko hoće.
Te folirante, filozofe, kenjatore, lako prepoznajete. Oni su pametni i sve bolje znaju od drugih. Oni su u svojim glavama predsednici, generali, fudbaleri , zavodnici … a u stvari su prazne ljušture. Takvi sebe smatraju elitom i intelektualcima bez obzira na stručnu spremu. Sada će takvi da se umuvaju među protestante, ove koji učestvovali na izborima i dali svoj doprinos da bi ostvarili svoje ciljeve, i verujte biće mnogo glasni jer kukavice nisu spremne da individualno donose odluke i lakše im je da se stope sa masom i grakću o svojim pravima.
Šta je još dobro kod „vouting“ turizma ?
Dobro je to što vodiči i kustosi mogu za vreme putovanja, pre dolaska na željenu turističku i istorijsku lokaciju, da sve lepo objasne. „Levo od vas videćete beli papir a sa vaše desne strane naći će se papir boje svetle kajsije. Olovkom koju ćete držati u desnoj ruci, levo od vas na belom, zaokružićete broj …, pa sada je to verovatno stavar „izbora“ turiste, a i na desnom papiru zaokružićete broj …, po „svom“ nahođenju.“
Nisu svi vodiči imali iste maršute i ista predavanja. Neki su, pretpopstavljam, imali nalog da sebi daju slobodu da sugerišu neki drugi broj kako bi se možda malo više izašlo u susret nekom drugom turističkom eksponatu i zanimljivosti. Tako se izrodi nešto neočekivano. Tako teorije o zemlji kao ravnoj ploči ili misterioznoj tački IKS iz koje izleću avioni nestali u Bermudskom trouglu, ili teoriju o plavim i zelenim očima nastalim jer su nam babe švrljale sa vanzemaljcima, dobijaju na turističkom značaju i postaju predmet interesovanja turista. A taj „značaj“ posle izbora zauzima interesantnu poziciju koja se u narodu prepoznaje kao durenje i zauzima se stav „NEĆU“. Njegovo NEĆU nastalo je iz „MOŽE MI SE“ jer imam tu slobodu da i ako nisam političar, i ako nisam hteo na izbore, i ako sam sada već tu, imam mogućnost onda NEĆU.
NEĆU je kandidovao svog gradonačelnika i ako je znao da ne može da sam uzme vlast samostalno i da pobedi na gradskim izborima, a da bi ispunio svoja obećanja mora u koaliciju a u koalicije neće.
I tako NEĆU će malo da koči, da skreće pažnju, da odugovlači, da prolongira dok „neko“ ne kaže ajmo sada u Beogradu sve ponovo ali i sa opštinskim izbrima. Da svi lepo mobilišemo šta imamo i da dižemo vojsku ali NEĆU nema vojsku. NEĆU , koji je dobio glasove i sada se zeza, neće dobiti podršku ponovo. Takve izlete je imao i Beli preletačević ali on se zezao, bio je fora i pravio je parodiju od izbora. Možda NEĆU računa da će turistička sezona opet da se poklopi sa danom glasanja pa da bude gužva. Možda se NEĆU nada da će biti deo turističke ture i ponovna atrakcija..
NEĆU je pravi primer političke scene u Srbiji.
Zahtevi opozicije da se prizna eventualna krađa izbora u Srbiji je utopija. Takvo priznanje bi sa sobom povuklo na dno sve što sada postoji od kadrova na funkcijama. Od predsednika države pa do predsednima opština. Jedino što opozicija može da izvuče je da NEĆU prolongira i da se ide na ponovne izbore u Beogradu. NEĆU je odstupnica . Ako zagusti eto izbora a ako se situacija smiri NEĆU će da podrži „ pojedine projekte“ kako sam uz osmeh reče. Osmeh koji kaže „ala vas zezam“. Ako se ponove izbori nemoj da se iznenadite ako se „turisti“ ponovo užele svojih adresa jer prijave prebivališta još uvek važe.
Goran Pekarski
