Aristotel je svojevremeno napisao, a ostalo je zabeleženo, da najteži oblik tiranije dolazi pred sam njen pad. Mnogi su ubeđeni da je ovo što nam se sada dešava baš takva situacija i da će ona postepeno eskalirati jer se pojedinci grčevito drže vlasti i ne žele da čuju građane. Oni i dalje nastavljaju po starom i postepeno zaoštravaju situaciju svojim nesmotrenim potezima.
Interesantno je da u samom početku ovo zlo nije delovalo tako. Bar ga ja nisam tako doživljavao, a imao sam priliku da ga posmatram iznutra. Prvi mandat je došao sa koalicione liste okupljene oko SNS. Kao predsednik Gradskog odbora Beograda Nove Srbije ušao sam u Parlament, ali zbog stranačko-liderskih razmimoilaženja, Nova Srbija se povukla iz vladajuće poslaničke grupe. Imao sam priliku da, te 2017. godine, posmatram ondašnju opoziciju. Tu je bilo svega, samo nije bilo sloge. Različitosti i animoziteti su bili ogromni. Niko nikog nije respektovao i izbijale su konstantne svađe. Jednostavno, opozicija nije postojala, a jedina ozbiljna poslanička grupa je bila ona na čijoj izbornoj listi sam se našao. U kratkom vremenu koje sam proveo van poslaničkog kluba SNS-a, možda zbog neverovanja da se opozicija tako ponaša, nisam video šta će se desiti i u šta će se politika SNS pretvoriti. Doduše, nisu poslanici kreirali ovako bednu situaciju, već je to uradio samo jedan čovek, pogotovo od 2020. Taj čovek je vremenom upropašćavao sve čega bi se latio. Možda zbog bliskosti samoj situaciji u parlamentu do 2020, želeo sam da verujem da ono što se dešava nije deo nekog plana. Očigledno, to moje samonegiranje dovelo je do one stare izreke da nisam video šumu zbog jednog drveta. Negirao sam to od 2018, ali 2020. je sve počelo da se kristališe. Ja nisam, ali oni koji su posmatrali sa strane i, očigledno, širih vidika — oni su to videli.
Profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković je na jednom skupu, još 2017, pročitao jednu definiciju koja opisuje jednu ideologiju i način vladavine:
„Ideologija radikalnog autoritativnog nacionalizma koju karakteriše moć diktatora, nasilna kontrola opozicije i kontrola sredstava proizvodnje, razmene i distribucije. Ovakve ideologije i pokreti smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti da nadzire svaki aspekt društvenog života. Državno uređenje koje radikalno ograničava ljudska prava.“
Na kraju je pitao okupljene da li im je poznato na šta bi ovo moglo da se odnosi — i svi su odgovorili pozitivno. Još tada je sve njih ovo asociralo na stanje u Srbiji, a onda je usledio odgovor profesora da je to definicija fašizma po Vikipediji. Meni tada još uvek nije ličilo na to.
Situacija u Srbiji je veoma interesantna. Vlast, koja u svojim rukama ima sve zakonom predviđene poluge za sprovođenje i kontrolu sprovođenja odluka nad narodom, ne koristi ih iz straha da će doći do otkazivanja poslušnosti onih koji te odluke treba da sprovedu i da će doći do naglog sunovrata aktuelnog režima. Pre svega mislim na policiju. Za sada policija odrađuje svoje zakonske dužnosti, ali polako i kod njih dolazi do negodovanja. Jedna od sramnih upotreba policije je što ju je pretvorio u redarsku službu koja jedini zadatak ima da čuva one iz Pionirskog parka.
Još uvek su rašireni šatori na sred Bulevara i Pionirskog parka, sa svim prodanim dušama, uvlakačima, poltronima i interesno zavisnima. Tako je u „borbi protiv blokadera“ ON postao jedini blokader.
Zaboravio je da se na blokade ne ide blokadom jer blokada šteti državi i vlasti, a nasuprot tome, to je jedini mirni način iskazivanja nezadovoljstva napaćenog naroda. Zna se da Vučića već nekoliko godina ne interesuje država, već ga vodi sujeta i lični interes, ali kada bolest uzme maha, tu nijedna terapija više ne pomaže.
Na N1 TV, profesor Tošković je izjavio da je očigledno da vlast nije spremna na dijalog i da će profesori početi da blokiraju institucije:
„Moramo da počnemo da blokiramo institucije žešće. Kako oni pojačavaju pritisak, moraćemo i mi“, rekao je Tošković.
To je na kraju i dovelo do blokade raskrsnice Nemanjine i Kneza Miloša, ispred Vlade Srbije.
Vlast je silna, a narod se ne povlači. Biće interesantno po Vučića, a pre toga za mnoge od njih, ali i nas.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija- Žig info/ veštačka inteligencija
