Prođoše izbori. Ovo malo što se ponavlja je samo da se pokaže kako se poštuje forma jer suština je i onako već bezukusna i bljutava.
Možda se neko seća da sam najavio da će izbori za Republiku biti neinteresantni i da se tu neće mnogo toga promeniti a da će za grad biti interesantno i da će biti uzbudljivo.
https://ziginfo.rs/ostalo/licni-stav/goran-pekarski-izbori-su-pred-nama-iskazite-i-svoje-trenutno-osecanje/
I, eto desilo se. Nisam vidovit nego samo malo dublje ulazim u analize i šire sagledavam stvari.
Jasno je bilo da će doći do neke vrsta manipulacija kako bi se sačuvao Beograd od katastrofalnog poraza za vlast i kako ne bi pao opoziciji u ruke, a opozicija je baš to čekala, da Beograd buvalno ”padne” kao poklon sa neba. Pobeda u Beogradu, od strane opozicije, povukla bi ostavku predsednika Srbije jer bi se pokazalo da glavni grad nema više poverenje u njega.
Vučić je opet nadmudrio glavnog rivala ubacivanjem džokera u igru. Niko nije verovao da će se ponovo desiti „seoba Srblja“ do duše u mini “bonsai” fazonu i kratkoh daha. Prva seoba Srba desila se 1690. a druga 1739. Prva je bila po vođstvom Arsenija III, a druga pod vodstvom Arsenija IV. Treća, mini i namenska, bila je pod budnim okom Aleksandra.
Namagarčio Aca sve. Odigrao kao niko. Preselio, prijavio, dao pravo glasa i …i opet nije pobedio. Sačuvao je obraz jer nije izgubio ali nije ni pobedio, a i upitno je da li se primenjenom taktikom i metodom uopšte može sačuvati obraz. Pored svih onih jadnih, bednih i ubogih loklal migranata i pored svih trgovinskih trange-frange opcija i malverzacija, pobeda, ona prava, onakva kakvu je želeo je pobegla, a trudio se.
Da, on se bar trudio a za razliku od njega okosnica opozicije čekala je da dobije nešto što joj je obećano, a obećanje uvek ispadne „ludom radovanje“.
Opozicija se oslonila na ispitivanje javnog mnjenja i po tim ispitivanjima stajala je vrlo dobro odnosno sasvim dovoljno da ne mora da radi ništa što je ona do tančina i primenila.
Sve je bilo jasno I statistički tačno ali anketa je obuhvatala ispitanike iz Beograda a ne i one koji će glasati u Beogradu. Anketirani su oni koji ležu i ustaju u Beogradu. Analiza je rađena po onima koji idu na posao u Beogradu, po onima koji su svaki dan u Beogradu ali niko nije računao da ima Beograđana koji i ne znaju gde je Beograd. Onih koji nisu ni bili nikada u Beogradu ali eto , igrom prijave prebivališta na adresama za koje ni ne znaju gde su, oni krenuše toga 17. decembra da ispune svoju svetu beogradsku dužnost. Trbuhom za glasačkim listićem.
Opozicija, jaka u optužbama, arogantna u izjavama a u praksi, ćorak. Nadobudnost, osionost i prepotencija, loša terenska organizovanost, slab i neprepoznatljiv kadar, u nekim slučajevima i iritantan, nije bio dovoljan da ovaj običan, jednostavan, prosečan glasač u njima prepozna nešto drugo, nešto bolje. Ubeđeni u laku pobedu i lepe pozicije odbacivali su saradnju sa svima koji mogu da im, po njihovom shvatanju, poremete lične ambicije. Tu se prepoznala samo lična želja ali ne i želja za opštim dobrom i sistemskim promenam.
Ako Nestorović i drugari zadrže stav da „neće“ ni sa kim, onda je ponavljanje izbora izvesno. Njihov stav dobija smisao kada se uzme retorika koji su plasirali i njihove razloge zbog kojih “neće” a I ispunjenjem istih bi nekako mogli da “hoće”. To što oni plasiraju kao mogućnost, to im ova vlast neće prihvatiti a opoziciji je to strano a i nije “odobreno”.
“Mi” su prvi koji su pitanje Kosova podigli na viši nivo. Osim energičnog odbacivanja priznavanja nezavisnosti Kosova , novina na političkoj retoričkoj sceni je i ukidanje Briselskog sporazuma, kao I svih drugih sporazuma i vraćanje na rezoluciju UN 1244. To ni jedna politička opcija nije tako jasno ponudila do sada niti je to predložila kao deo svog zalaganja i strategije. Ovo smatram veoma radikalnim, ali i veoma patriotskim stavom i pitanje je da li je to samo podizanje lestvice na polju povećanja prepoznatljivosti ili je to nešto čime bi se oni bavili kada bi imali mogućnost. Znamo da se ta pitanja rešavaju u Parlamentu a ne u Skupštini grada pa ćemo videti kakav će njihov nastup biti. Vučiću odgovara ovakav krajnji, ultimativni, nacionalno desni stav jer u očima zapada nije on taj koji je extreman već ima i oštrijih. Kada se bolje pogleda svi koji su prešli census su sada oštriji i konkretniji po pitanju Kosova i Rusije a on postaje podoban za pregovore.
Odluka “Mi-Glas iz naroda” da ne idu ni sa kim u koaliciju dovodi do novih Beogradskih izbora. Vlast je posle predsednikovog priznanja da je bilo ljudi koji su glasali u Beogradu , jer imaju pravo, a da sami ne žive u Beogradu, počela da prečišćava spiskove. Da li ona to stvarno radi ili opet je to samo još jedna farsa i Vučićevo manipulisanje glasačima Beograda poput one njegove kratke cinične rugalice “Da, pa …?” Svestan je on da oni koji nisu glasali za njega znaju šta je uradio. Svestan je on da njegovi znaju da nisu pobedili i da je sve bila igranka.
Svestan je on da samo dovodi do zle krvi između prekodrinskih Srba i Srba iz matice, ali: “Da, pa …?”
Ponovljeni izbori povezaće se sa opštinskim. SNS će mobilisati vojsku koja već zna da ovo ne može i neće trajati još dugo. Istina je postala viralna. Većinu je sramota, ali ima i onih koji su se pohvalili koliko su ljudi prijavili. To su radili za sopstvenu korist i dobro i da bi se ta korist materijalizovala morali su da je reklamiraju poput nekog herojskog dela. Poput seoskog švalera koji se nosi mišlju “džaba seks ako selo ne zna”, pa su se i oni hvalili kako su prijavljivali nove Beograđane za ove izbore. Pitam se šta će biti kada jednog dana dođe do promene? Verujem da će prvi biti u redu za poklonjenje i rukoljub jer kakva vajda od njihovog karaktera.
Na ponovljenim izborima SNS nastupa kao “pobednik”. Oni će pokušati da se bore za svoje pozicije po opštinama.
Glavnina opozicije kao promašen slučaj. Poruka koju su poslali sa ovih protesta nije bila ni jasna ni adekvatna. Napad na zgradu Skupštine grada je totalni promašaj. Čega je ta zgrada simbol? Zašto napad na nju? Čija je to genijalna ideja bila?
Sakrivanje iza ovog pokreta “Proglas” koji predstavlja Bjelogrlić & Co. je samo još jedan čin nemoći. Bjelogrlić koji je na budžetskoj sisi već godinama ne može biti lik za koga se iko treba vezati a ponajmanje oni koji hoće iskrene promene. Njegov odlazak u Ameriku po mišljenje, I pretpostavljam packe, u trenutku kada se u Beogradu sprema najveće okupljanje je od mnogih okarakterisan kao prodaja ideje i volje onih koji su nešto hteli. Da, nešto hoće, ali šta oni hoće? Ne izjašnjavaju se baš jasno. Ništa ne kažu po pitanjima koji danas muče prosečnog glasača iz Srbije, ili Republike Srpske, što mu sada dođe na isto. “Ovo ne valja”, “Dosta je bilo ovakvog terora”, “Ua vlast” … A šta nude. Nude sebe., Sami sebe, pametne i sveznajuće, Arogantne i prepotentne, ali zar svi oni ne viču da takvog jednog već imamo?
Možda nam nude nekog Zelenskog? Nekog ko neće biti ni naš, ni svoj?
Pokušaj stvaranja kritične mase u Beogradu a bez podrške izvan naših granica nije moguće. Mnogo stvari mora da se uruši da bi se ponovio 5.Oktobar ali niko ne može da shvati da u Beogradu ne može biti novog 5.Oktobra, Majdana ili Narandžaste revolucije, jer ovo nije 2000.godina. Odnosi u svetu su se promenili. Ne postoji više uticaj samo jedne strane, već ima više igrača na svetskoj sceni. Tas na vagi se iznivelisao.
Nema revolucije. Zapad ćuti jer njima ni ne treba revolucija. Njima treba ono što su do sada dobili, a to je sve sem zvaničnog priznanja Kosova za koje oni i ne mare i ne treba im. Vučić igra , poput Tita svojevremeno, između Istoka i Zapada. Pomalo popušta I čeka. Čeka “pomirenje” Rusije i Zapada. To “pomirenje” će povući mnoge promene.
Nama je dozvoljeno da budemo mali i tihi, i tako će biti dokle god se ne izvrši finalna podela sfera uticaja u svetu, posle neke nove Jalte, samo što sada tamo neće biti “Čerčila” nego će sedeti brat Si, sa Amerima I Rusima. Možda I neko iz Poljske jer je Poljska novi “mali od palube” Amerike. Neki predviđaju ispadanje Amerike i vraćanje Nemačke u igru ali kako god sudbina zapada bila jedno je sigurno, Rusi I Kinezi su dominantne sile koje će imati jak uticaj na sudbinu sveta I svetske ekonomija.
SPS je stranka koja je “gubitnik” ovih izbora I čija boja polako bledi.
Preovladava mišljenje da Ivica treba da zaboravi na Maricu i da ne bi trebalo da ulazi u Vladu RS ako želi da sačuva stranku. Treba da pozicionira SPS kao nezavisnu, samostalnu stranku i da pokuša da izvuče bolji rezultat na Beogradskim izborima, u protivnom neće ići u dobrom smeru. Ni ostavka, o kojoj se unutar stranke šuška a I najavljene je kao mogućnost u koju ja baš nisam siguran ali je ni ne odbacujem, ne bi bila loše rešenje jer bi tako ostao čist prema Vučiću a stranci bi povratio stabilnost. Za stabilnu Vladu SPS ne treba. Da budu deo vlasti samo zbog vlasti … ne znam koliko je to moranje u ovakvom trenutku. Koalicioni kapacitet je minimalan ali nije totalno nestao. Postoje jaki potezi koje SPS može da preduzme a koji bi strateški mogli da uzdrmaju postojeću vlast.
Jedan od pobednika ovih izbora, pored Nestorovića i njegove grupacije, je Miloš Jovanović. Obrazovan i umeren desničar koji je prepoznat kao moguće rešenje i zadovoljenje onih koji su za umerenu, nacionalnu, patriotsku desnicu.
Mi-Glas iz naroda i NADA Miloša Jovanovića podpomognuta POKS-om moraju da krenu da prave infrastrukturu za optinske izbore po gradskim opštinama jer ako ne budu imali baze na lokalu i kandidate na lokalnim listama, doći će do smanjenja broja glasaova jer neće biti prepoznati kao neko ko možće da učestvuje u rešavanju lokalnih problema a samim tim glasači će se opredeljivati za neki drugi broj. Kad to jednom zaokruže nekog drugog onda dolazimo do onog “gde ide june tu ide i uže”, i odoše glasači.
Jedan od maestralnih poteza Aleksandra Vučića je bio kontrola desnice i “nedozvoljavanje” njenog objedinjenja. To je započeo pre dve godine dozvoljavajući nekima da se nađu u parlamentu, ustupajući im neke izborne jedinice na prikriven način (ne dajući svoje kandidate) a nastavio je sada na ovim izborima. Biće interesantno pratiti postupke Zavetnika I njihov flert sa SNS jer kako sama liderka reče da joj prijaju pohvale koje dolaze sa te strane. Naravno, za sada, to ne znači ništa ali, na kraju. možda znači sve. Ponestaće finansija za održavanje stranačke infrastrukture a ruka velikog brata, koji je već pomagao, je pružena. Puna srebrnjaka …
Ponovno pokretanje formiranja onog novog SNS-ovog pokreta, o kome je bilo reči oko Vidovdana prošle godine, ponovo se nagoveštava. Sada će se videti ko je “Vučićeva opozicija” a ko realna opozicija vlasti, Ko će sve prihvatiti poziv da uskoči u taj voz? Ko je do sada glumio a ko bio iskren? Živi bili pa videli.
Bilo kako bilo u ovoj simultanci Vučić , za sada, razbija!
Goran Pekarski
