Kada sam svojevremeno morao da uputim dopis Patrijarhu Srpske Pravoslavne Crkve, kako bih dobio blagoslov za određene aktivnosti koje sam preduzimao u to vreme, iz Patrijaršije sam dobio upustvo kako treba da se obratim Patrijarhu. Naravno uvek je, u dopisu, obavezno ono „Njegovoj Svetosti“ ali bilo je još nešto što do tada nisam znao a to je da ispred imena treba da stoji „G.G.“
Njegova Svetost Gospodin Gospodin Pavle , pa onda dalje sve titule koje je nosio.
I bio je gospodin nad gospodom. Patrijarh kojeg sam iskreno poštovao. Svi smo ga doživljavali kao našeg, narodnog. Miran, tih, skroman, u cipelama koje je stalno slao da mu se menjaju đonovi jer nije hteo nove. Viđali smo ga u autobusu za Begaljicu kada je išao u posetu svom omiljenom manastiru Rajinovac. Patrijarh vredan divljenja. Narodni Patrijarh, Gospodin Gospodin Pavle!
Danas čekamo da se Patrijarh ili Patrijaršija izjasne, po pitanju Rio Tinta, da li su uz narod ili su uz režim. Da li je Porfirije Patrijarh građana ili službenik režima. Da li je Porfirije Patrijarh Srpskog naroda ili poslušnik Srpske Napredne Stranke.
Po prvim reakcijama izgleda da aktuelni Patrijarh nije sklon ići protiv vlasti pa su se pojavile prve izjave Patrijarha Porfirija da nije primarni posao SPC da se bavi socijalnim, ekonomskim i političkim pitanjima, te da tu reakciju traže oni koji u nju nisu ni ušli.
Naravno da socijala nije crkvena stvar jer crkva živi od donacija i pomoći građana. Neki to kažu darivanje crkvi ali to je u stvari socijalna pomoć koju građani daju crkvi da bi ona postojala. Od te crkavice se kupuju oni besni Audii i Mercedesi. Zaboraviše Vladike na jedan od smrtnih grehova, Srebroljublje! Bahato!
Naša darivanja stvaraju jaku ekonomija crkve jer sve su to neoporezovane pare pa tako da SPC posta i jak ekonomski faktor. Spomenu Porfirije i da nije primarno da se crkva meša u politiku. Čudna izjava nekog ko je na svim političkim skupovima vodeće garniture a i oni svi zajedno i na crkvenim svetkovinama.
Čini mi se da Patrijarh Porfirije ne sme, i ne želi, da se na bilo koji način suprostavi Velikom i nadasve jedinom svetom kojeg je sam Svevišnji poslao na zemlju, i to baš u Srbiju, da prosveti i narod i crkvu.
Setih se, dok pišem, kako je Patrijarhu Porfiriju prijalo kada mu je premudri i ničim ukaljani predsednik i vrhovni komandant, ukazao čast da mu Garda nosi „baldahin“ na Beogradskoj litiji, kako ne bi sunce ni slučajno dodirnulo svetu glavu ili kap kiše, da slučajno, ne padne na sedu bradu. Nosi Garda a Patrijarh gordo hodi! Gordost? Eh, tih deset zapovesti.
Šta ima veze što gardisti glume lakeje. Pored toliko crkvenih pomoćnika baš su gardisti morali da nose „baldahin“. Razmišljam, pa šta se ja čudim? Na pod je bačena zakonodavna vlast, a u izvršnoj vlasti gomila mediokriteta. Sudska vlast je nema, a sada smo svedoci i da je Ustavni sud postao instrument, ali ne zaštite ustavnosti nego oruđe zaštite rudarstva i nečijih interesa. Možda nam treba još jedno ministarstvo baš po tom pitanju, Rudarstvo i strani interesi? I onako smo zemlja sa najviše ministarstava, pa još jedno, ko bi primetio.
Nije kriv ni Vučić a ni poglavar crkve. Krivi smo mi. Nismo složni. Kada se neko usprotivi ostali se prave nemušti. Čuvaju sebe a vlast se lako obračuna sa pojedincem je nema ko da ga brani. Tako jedan po jedan stradaju. Odguraju ih u senku i izolaciju. Ovo sam i lično iskusio a znam još neke koji su, u mom ukrštanju mačeva sa „Burn a Bitch“ bili nemi a posle su svejedno i oni stradali. Mediokriteti i polusvet izbijaju na površinu i polako guše pamet. Ipak, to ima svoj kraj. Sve je više onih koji su odbačeni, prevareni, ili zgaženi. Sve je više onih, koji sve manje veruju u Vučićev sistem, i njegova obećanja, i Anin roze sako. Vučić će sve više, i više seći, i sve više i više će se okruživati sa „lošim“. To loše ga jednog dana neće zaštititi. Nije ni Slobu, a Sloba je ipak ima političku elitu oko sebe ali glave mu dođoše došljaci. Uspeo je Vučić da objedini opoziciju ma koliko god da ju je gazio i kidao. Litijum je nešto na ćemu će njegova moć početi da trokira.Neće mu pomoći ni Milica, a ni Ivica. Možda će mu jedini spas biti Marica.
Šteta. Jedno vreme je baš solidno krenu ali moć je čudo. Apsolutna moć traži apsolutnu odgovornost ali i jak, i dobar, tim. Tim stručnih i umnih. Ovo što imamo, ovo nije ni stručno, a ni umno. Ovo je bruka. Čast za par izuzetaka.
Goran Pekarski
