ГРОБАРИ НАД БУНАРИМА: Нелегално гробље у Врчину трује нам воду и живот

Сви ћемо једног дана умрети — али нисмо ни у сну сањали да ће нам за живота смрт доћи под прозоре. Захваљујући похлепним гробарима, у Врчину се противзаконито отвара приватно гробље у непосредној близини наших кућа и бунара, из којих се преко 50 година снабдевамо водом и користимо је за пиће.

.
Пише: Жељко Маторчевић
.

Захваљујући гробарима Кузмановић Владимиру и Исидоровић Ненаду, угрожен нам је опстанак у породичним кућама и ускоро ћемо бити принуђени да се селимо. Њихова бахатост и похлепа нису само особина — то је образац понашања оних који узимају и оно што им не припада, а то се понашање манифестује кроз охолост и арогацију. Сви знамо колико је таква бахатост опасна у друштву. Они су купили земљиште у насељеном месту, између наших породичних кућа и у непосредној близини наших бунара из којих користимо воду за пиће — и ту праве нелегално гробље, без икакве дозволе и сагласности надлежних институција.

Сви ми знамо да такве дозволе и сагласности не могу да добију, јер нам је добро познато ко може да отвара гробља и под којим условима. Њихово нелегално гробље удаљено је свега двадесетак метара од наших кућа и бунара — загадиће нам воду и животну средину. Сви ми знамо да нико здрав није умро. Кад погледамо колико особа умре од разних заразних, инфективних и полних болести, а ти исти похлепни гробари доносе те лешеве и сахрањују их поред наших стамбених објеката и бунара с пијаћом водом — очигледно нам прети зараза. Мада, свеједно им је — јер им је једини циљ новац, а гробно место продају по 1.300 евра. За то не плаћају никакав порез, нелегално се богате, а нама загађују воду и угрожавају животну средину.

Сви ми знамо да чак и комунално предузеће које се може бавити погребним услугама мора да поштује санитарне стандарде. Колико гробље мора бити удаљено од извора пијаћих вода, бунара, водотокова и стамбених објеката? Да ли је земљиште испитано на порозност? Морају да се поштују сви санитарни услови. Вода је природно богатство — неотуђиво добро целе нације — и нико нема право да га уништава ради личног интереса. Закон у Србији јасно је дефинисао ко може да отвара и одржава гробља.

Да ли ми, грађани поред чијих кућа се отвара ово приватно гробље, морамо сваке ноћи да слушамо завијање шакала и паса луталица који копају по гробовима овог нелегалног гробља? Нико не контролише ко се сахрањује на таквим гробљима, нити колике су дубине тих гробова. Да ли постоје умрлице? Одакле се доносе покојници?

Из возила којима се превозе покојници ори се музика и песме наших естрадних звезда. А након обављене сахране, док породица тугује, ти исти гробари весеље настављају у ресторану — уз песму, пиће и игру, радујући се туђој несрећи на којој су зарадили.

Нико не поставља питање: да ли су платили порез на промет земљишта? Ко ће се бринути о тим гробљима и ко ће их одржавати? Шта је са загађеним буnarima у непосредној близини? Шта са животном средином грађана?

Шта се догађа кад у летњим периодима почну да се распадају лешеви и да се шири несносан смрад, а ветрови суво гробљанско цвеће разносе по нашим двориштима и терасама? Да ли су наше породице осуђене да свакодневно износе суво гробљанско цвеће и венце са сопствених тераса?

Докле ћемо по улици да купљамо лобање и кости које су ископали шакали и да их убацујемо у контejнере поред гробља? Да ли институције могу да нас заштите? Или ћемо бити принуђени да се самоорганизујемо и узмемо правду у своје руке?

Локална власт у Грочкој ћути и ништа не предузима да нас заштити, а гробари се јавно хвале да су подмазали кога треба. О том сазнању смо поднели кривичну пријаву полицији. Не знамо шта се с њом догодило — али смо сведоци да се свакодневно врше сахране.

Замолио бих грађане Врчина да не насeдају лажима ових гробара и да своје покojнике и драге особе сахрањују у легалним гробљима — јер ће сви покојници сахрањени на овој катастарској парцели, кад-тад, бити ексхумирани.