Лудило је склоно паду… М.А.Г.А. је била тако дивна парола.
АИ
Већина „електорских гласова“ је у тој поруци видела величанствену будућност Америке. Историја нас је учила о сличним сновима неких лидера, а и моћ обећања је јача од моћи сећања.
Сећамо се сличних порука и идеја о величанственој будућности одређених држава, али сва та обећања су се заснивала на ширењу утицаја, територије, пљачки ресурса других држава, као и на убијању становништва. Тако је било и са Римским царством, као дугогодишњим сарадником Америке од оснивања, бар тако каже председник Трамп на састанку са премијерком Италије Мелони, па и са Александром Македонским, Наполеоном, па све до малог бркатог сликара који умало није успео да то оствари.
.
Пише : Горан Пекарски
.
Моћ обећања о враћању Америке у светске величине имала је на Американце снажан утисак, готово као и онај код нас да ће Калуђерица добити колектор, или Борча комплетну канализацију, или Београд метро. Можда је та моћ слична и обећању привредног препорода, и онако већ снажног економског тигра, чим спичкамо 18 милијарди за ЕКСПО или када направимо делфинаријум.
Све је почело онда када се схватило да Данска није дала Шведску Нобелову награду за мир ономе ко је то сањао. Наравно да је такав расплет догађаја изазвао смех у данском парламенту, и у шведском такође, али остатак света у томе није видео ништа лоше. Нико није посумњао да се можда иза тога крије неки симптом, него су на то гледали као на основно непознавање географије и општих трендова. Онда је дошао Иран, први пут, па Венецуела. После издаје државног руководства и отмице Мадура, кренули су тарзански покличи из Беле куће и лупање у груди. Опет се свет анемично понашао и то је сматрао перформансом новог краља — краља, али чега? Нико није видео џунглу, али она нам се спремала. Нисмо видели шуму од дрвећа испред очију, а и да смо видели, шта ми мали можемо. Ми ни наше двориште не можемо да почистимо, па нам се смећа накупило.
Бусање у груди се наставило, а претње су кренуле ка Куби, али и ка Ирану опет. Иран је интересантнији јер снабдева цео свет нафтом, а између осталих и Кину. Стари испробани систем о људским правима и правима жена није прошао, па се прешло на увек добру фору нуклеарног оружја. Претње су се претвориле у довлачење два носача авиона, од којих се један одмах „укакио“, тј. дошло је до квара и изливања канализације унутар брода. Није мало када 5.000 морнара повуче воду. Ми из Калуђерице и Борче то одлично знамо, али ми и даље верујемо да ће 2016. бити направљен колектор. После се тај исти носач запалио и 30 сати је горео. Наравно, опрљен и „уканкан“ се повукао на Малту. Да би ствар била интересантна, кренуло се са преговорима, али по опробаном систему који је „упалио“ пре 8 месеци — напад на Иран је извршен у току самих разговора о решавању кризе. Ракете су полетеле и слетеле на основну школу са око 170 девојчица и наставника. Тужно, али истинито.
Иран је одговорио и уништио све што је америчко у региону. Уништени су базе, радари, писте, авиони, команда Пете флоте… И тако је то кренуло, али се није завршило.
Јуче су Американци напали и уништили највеће постројење Ирана за црпљење и прераду гаса, а данас је Иран узвратио и уништио исто то у Катару. Свет је у шоку. Биће проблема јер Трампу треба победа, а Иран неће ни да разговара са њим. Услов Ирана је да Амери оду кући и да понесу све своје стварчице, и Израел приде. Иран је обавестио све своје партнере да петродолар више није валута са којом се тргује. Нова монета је кинески јуан, а то значи крах америчке економије.
Трампизам као метод деловања је такав да је 2.500 маринаца упућено да физички штити остатак нафтних позиција. Питам се како то физички, када ракета пада одозго, и то не једна, него ројеви. Биће нафте до колена.
И док Трампу бриде образи, Европа се сусреће са проблемом. Где је сада она дивна и јефтина руска нафта и гас?
Слоган Жиг инфа „Лудило је склоно паду, само га треба погурати“ почиње да важи за цео свет.
Аутор:
