Odavno je politička ideologija obesmislila naše živote. Nekada je ona bila namenjena za različite stavove, poglede i rešenja,za i protiv EU, Rusije, komunizam, kapitalizam a danas je politika svedena na lične interese pojedinaca ili grupa.
Pritom frižider u većini domova, poluprazan!
Posmatrajući političku situaciju u Grockoj ili kako bi to rekli politiku na mikro nivou, možemo videti i globalnu u Srbiji.
Grocka je mrtva opština izuzev sredinom leta kada vlast dovuče neku pevaljku na Gročanskim svečanostima za debeli honorar. Trenutnu vlast čine ljudi koji su otvoreno pokazali da rade samo za sebe. Gomila alavih, lažnih lokal-patriota, pozera, samohvalisavaca, neznalica sa sumnjivim diplomama i nestručnih lica sede na veoma važnim funkcijama za debele plate. Njihova vladavina ovu opštinu dovela je do potpunog besmisla a budžet opštine do kolapsa. A sve to zbog Aleksandra Vučića kojeg je narod masovno glasao nasevši na obećanja.
Glasanjem za Vučića dobili smo ovo čega smo svedoci poslednje decenije. Dobili smo Dragoljuba Simonovića, Stefana Dilberovića, Jasminu Mandić, Dragana Pantelića uz nadzor poverenika Andrije Čupkovića. Neko ih nazva šibicarima!
Kada je vođa iz senke jedne opštine takav onda su mu i saradnici veoma slične strukture. Kada je takva ekipa na vlasti onda se ne očekuje procvat ove opštine. “Procvat” njihov je zaista vidljiv, što u obimu što u kilaži. Kako bi se prikrio njihov procvat, novi poverenik se dosetio da „obesi“ šefa u svakom naselju Grocke. On i oni su kao fikus u saksiji. Opština im dođe kao saksija a plate kao voda kojom sebe zalivaju. Plodove nikakve ne daju, kao iskopan bunar „onomad“ pored Gročice, osim što samo koštaju nas građane.
Oni su svesni da su se pokazali kao najnesposobniji funkcioneri u istoriji ove mučene opštine. I pored toga što se sve vidi, čuje i zna da ništa nisu uradili oni grčevito brane svoje funkcije ili preciznije svoje plate, a mali broj i “kombinacije”.
Ova vlast nam je donela nekoliko poražavajućih političkih anomalija. Kampanju su počeli sa notornim i megalomanskim lažima zasnovanih na maketama i “planovima”. Godinama su kukali na prethodnu vlast, pa kad je to već postalo jako dosadno narodu, oni su se ućutali. Svoju nesposobnost kriju nebuloznim izjavama predsednika opštine koji se po medijima ponaša kao da vodi Las Vegas, a ne sumornu, siromašnu i mrtvu Grocku.
Živimo u takvom svetu da je život postao prebrz da ga pratimo. Afera za aferom, skandal za skandalom a one prave istinske vrednosti života, gotovo da nema. Zato, ja opraštam svima koji čine ovo zlo i ovu nepravdu koja nas je evidentno zadesila. Praštam za Kovince, Palančane, tužbe protiv Žig infa ili mene.
Ali treba imati na um jedni činjenicu, opraštanje nije zaboravljanje, kako kaže Dezmond Tutu, već pamćenje. Ali ne bilo kakvo pamćenje, već pamćenje koje nam pomaže da drugi put ne dozvolimo da se desi ono što ne želimo. Pravo izvinjenje sastoji se iz toga da kažemo da nam je iskreno žao, da priznamo našu odgovornost/krivicu i da se potrudimo da ispravimo to što smo zabrljali. Moje „pamćenje“ će biti pravo lustracijsko- Ko se i malo usmrdio za njega kupanja nema, on ide pravo u septičku jamu….
Željko Matorčević
