Jedna od kultnih scena, po kojoj mnogi pamte legendarni film reditelja Slobodana Šijana i scenariste Dušana Kovačevića, aktuelan je u Grockoj i posle više od tri decenije od premijere.
Šta više, Grocka je idealna za ponovno snimanje scene kada Bora Todorović objavljuje da ponovo radi bioskop. Baš ispred prave, razrušene sale, koja je trebala početi sa radom još krajem prošle godine.
Malo je poznato da su Maratonci zapravo bili kritika tadašnjeg autoritarnog sistema. Isto tako današnja vlast u Grockoj podseća na pogrebno preduzeće, a svi su na vlasti već doživotno i nema naznake kad će otići. Nakon smrti Pantelije, osnivača pogrebnog preduzeća „Dugo konačište“, naslednici kreću u borbu oko podele imovine.
„Oću svoj deo, nećete da me prevarite.“, gotovo stalno odzvanja hodnicima zgrade opštine.
Gročanski Pantelija, danas ima neprestanu borbu oko podele plena svih građana opštine, od strane njegovih najbližih saradnika.
„Vidi, tata, pa to je gospodin Rajković. Šta mu je?“ „Sad mu više nije ništa. Pustio ga Pantelija da radi šta hoće“, glasilo bi u novom gročanskom scenariju.
A gospodin Rajković, radi prosto šta hoće, dok je živ Pantelija. Ide po sceni i priča kako su najbliži Pantelijini saradnici zapravo najveći dileri droge.
“Đubre većničko, imaš toliko godina, a lažeš i varaš!“, uzviknu onaj što ga prozvaše dilerom gospodin Rajković i to ispred Pantelije.
„Barabo jedna, ovakvog si čoveka našao da falsifikuješ.“, uzviknu Pantelija i nastavi :
Žao mi je što ste moji, a ne većnici nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti. Što se tiče mog zamenika, a to vas najviše zanima, mogu vam saopštiti sledeće: Za svog zamenika biram samog sebe!
„Ja sam pošteno radio. Izlagao sam se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju.“, izjadao se bivši Pantelijin kolega, kasnije u telefonskom pozivu. “U jebem im oca lopovskoga!“, uzviknu nakon razgovora Pantelija.
Prilikom dolaska na posao u opštini, Pantelija se zamisli:
„Sve može da propadne, da nestane, samo je opština siguran posao, jer čovek dok je živ onda je visok a kad umre onda je dugačak“.
Prolazeći pored svog šefa obezbeđenja, upita ga:
„Jesi li ti ikad pucao iz pištolja?“
„Jesam“
„Gde si pucao?
„Na Badnje veče!“
„U šta si pucao?“
„U vazduh.“
„Pa jesi ga bar pogodio?!“
“Ne diraj ga, pucanje je prelazna bolest.”, pomisli Pantelija u sebi i nastavi da korača hodnicima zgrade u kojoj radi, do svoje kancelarije.
Posle kratkog razmišljanja, javio je na opštinski razglas svima:
„Ja ne mislim. Ja samo predlažem, a vi odlučite.“, bio je odlučan Pantelija…
Kraj…
Željko Matorčević
*Lični stav autora teksta nije i mišljenje Žig infa
