Za sada ih nema 300 ali i 5 je ustalo protiv “imperije” Kserksa i izdaje Afijalta
Hrabrih 5 okrenuše leđa i tišinom poslaše glasnu poruku predsedniku opštine,“I ti si nebitan“!
Održana skupština GO Grocka u petak. Počele stvari da se kristališu. Opozicija mnogo konkretnija i sa mnogo više argumenata, a vlast, kao i do sada, slaba i bleda. Teško je vlasti da arogancijom brani bezobrazluk i nepoštenje.
Valjda je lakše biti opozicija, ali i ovi na vlasti su nekada bili opozicija i grabili su i nogama i rukama da se dočepaju vlasti i naravno budžeta. Igrom slučaja i voljom prekograničnih elemenata Toma pobedi Borisa, a Dačić proda priču i ode u zagrljaj onome koji ga je, do tog momenta, nazivao lopovom i obećavao mu hapšenje za aferu „koferče“. Zli jezici pričaju, a teoretičari zavere tvrde da je možda baš zbog tog ručnog eksesora i došlo do nove vlasti.
Bilo kako bilo, nova vlast dođe i svet se izokrenuo. Na početku to i nije ličilo na potop, ali kako je vreme odmicalo, mnogo njih, pa čak i iz unutrašnjih redova, počeli su da sumnjaju da sve to ide u dobrom pravcu. Krenulo se odmah sa unutrašnjim smenama, čistkama i zamenama, pa tako od izvornih radikala, malo po malo, ne osta puno. Utrčali su tu iz svih stranaka, ali okosnicu su činili DSS, G17+, pa i viđeni iz DS. Naravno, bilo je i drugih, ali kako je vreme odmicalo, i tu je došlo do smena i filtracije, pa je na kraju ostao samo sloj slepo poslušnih i debelo obraznih.
Na opštini Grocka otprilike ista situacija. Za vreme Simonovića svi su kukali kako su finansijski uskraćivani i kako su maltretirani, ali Simonović je tačno znao koga ima za saradnike, poslušnike i šta sve može da radi. Znao je da je nebo granica. Stranačka vrhuška se i takvih odrekla, i malo po malo isterala jedne i dovela amorfne supstitute. Kako je vreme prolazilo, zamenismo železničara za frizerku, a nju za plantažera. Svaki od njih je po diktatu poverenika zaposlio vanstranački kadar i razvodnio organizaciju. Na kraju, da bi izgledalo da je kadar sve bolji, dovedoše i doktora koji o politici zna koliko i njegov zamenik ili šef odborničke grupe. Tužna i bleda ekipa našla se u čudu. Nije vlast samo privilegije i korist od sitnih benificija. Vlast je borba. Oni od gore, takozvani najgori, procenili su koliko ova vlast vredi. Smanjen im je budžet sa preko milijarde na skromnih 850 miliona. To deluje mnogo, ali to je otprilike ekvivalent iz 2013.
Na sednici, interesantno. Opozicioni odbornici dominantni. Odbornici vlasti poluusmeni do neusmeni. Predsednik opštine izgubio konce u svojoj besedi, a predsednik skupštine, umesto da mu uzme reč, ili da mu uopšte ne da reč ako mu je prijatelj, on ga je pustio da se valja u sopstvenoj nedokazanosti i imaginaciji. Možda je bio nervozan nastupom Todorovića, ili su ga iritirale slike „krvavih ruku“ sa majica opozicionara, ili je nezadovoljan loše odigranom ulogom Deda Mraza, ne zna se, ali se videlo da loše podnosi argumente koji oslikavaju njegovu sposobnost da vodi opštinu. Lepo je i što predsednik ima 54 godine, ali to ne znači da on poseduje kvalitete da bude lider opštine ili da je sazreo za ovakvu vrstu borbe. Spominje, rezignirano, šireći ruke, grupe građana i neke druge političke partije. Valjda tako upire prstom na šefa opozicije, a zaboravlja svoje političke korene u pokušaju. Davno beše 2000. i „žuti“ dres. Koliko se sećam, i Čeda je bio u igri, ali jedino je u ovoj stranci, i to u krajnjoj, terminalnoj fazi, primećen njegov „kvalitet“ i zajedno sa ostalima smestiše ih u opštinu za palijativno zbrinjavanje kadrova kojih nemaju gde.
Šef odborničke grupe, od koga se očekivalo bar malo pismenog političkog nastupa, jedino je uspeo da plasira već izlizanu frazu da je aktuelni predsednik države najbolji predsednik u srpskoj istoriji. Reče čovek i vrati se na mesto, i kako jedan, ne iz opozicije, radosno dočeka i prokomentarisa: „Sedi, jedan“. Ipak, G17 i parking servis nisu bila mesta gde se može ispeći ova vrsta zanata. Treba tu još vremena. Očekivao sam da će Krajnović, kao obrazovno najkvalitetniji, kažu najkorektniji i politički neisprljan, iako gostujući u redovima naprednjaka, zauzeti mesto predsednika opštine, ili neku drugu visoku poziciju. Očigledno naprednjački mislioci nisu zadovoljni njegovom nedovoljnom dozom podilaženja, pa im je trebao neko drugi. I nađoše ga. Kako Vlašković reče, čovek koga svi znaju i čovek kome se svi klanjaju, a onda i on ubrzo promeni mišljenje. Nikada opština za ovako kratko vreme nije imala ovakve podele. Dva klana, tri struje, osam ljudi. Ko je sa Rajkovićem, a ko sa Čaprićem. Gde se tu uklapaju Stanojević, Miroljub i Sanja. Vlašković igra školice i skakuće malo tamo, malo vamo. Napred jedan, nazad dva, pa okret. Krajnović je mesindžer, a ostali zbunjeni. Prethodna garnitura, Pantelić-Andrejić, za koju se smatralo da je dno dna, imala je bolju odbranu naprednjačke časti od ove sada.
Predsednik skupštine mora da prati situaciju i da shvati da su mu ovi sada, koje brani, samo bivši saradnici. Budući su mu baš ovi što su stajali ispred njega okrenuti leđima i tišinom nervirali predsednika opštine. Tišinom prenetom sa Slavije i jasnom porukom: „Nebitan si“.
Kraj je počeo, ali život ide dalje. Mislite o tome.
Ima simbolike u uzviku francuskog glasnika:
„Le Roi Est Mort, Vive Le Roi“
Goran Pekarski
