Прође тако десетак дана. У свакодневној јурњави да испратимо све, човек понекад изгуби ширу слику. А онда седнем и прегледам само једну рубрику на нашем порталу – Гроцка. Прегледам шта смо ми, Жиг инфо, забележили у тих, рецимо, десет дана.
Резултат? Чиста депресија. Не она блага, јесења. Ово је клиничко стање.
Није да смо очекивали процват, нисмо ми толико наивни. Али ниво и брзина пропадања које бележимо постају застрашујући. Сваки нови дан у Гроцкој није само понављање старог, већ увођење у нови, дубљи круг јавашлука.
Ако је пре месец дана проблем био што је улица пуна рупа, сада је проблем што улице, након прве озбиљније кише, више и нема. Поток је однео.
Ако је пре био проблем што се смеће не носи редовно, сада, судећи по сликама које нам грађани шаљу (а ми објављујемо), проблем је што су дивље депоније прогутале читаве прилазе насељима. Више није питање естетике, постаје питање опстанка и заразе.
Читамо (јер ми смо о томе писали) како се у неком од насеља – Болеч, Калуђерица, Винча, изаберите сами, свуда је исто – поново излива канализација на месту где је „свечано“ санирана пре само пар месеци. Грађани огорчени, а ми објављујемо слике фекалија које им пливају пред кућом. И шта се деси? Ништа.
Онда објавимо причу о некој новој „комбинацији“, о неком тендеру који је, опет, добио онај који је морао. Објавимо да је на неку функцију у јавном предузећу постављен неко ко, не само да није квалификован, него је вероватно једва писмен.
И знате шта је најгоре у тих последњих десет дана? Није ни рупа, ни фекалија, ни партијско запошљавање.
Најгора је тишина.
Тишина оних који су плаћени да проблеме решавају. Општинска власт у Гроцкој је развила невероватну способност – постали су невидљиви. Не одговарају на позиве, не одговарају на мејлове, не оглашавају се. Понашају се као да општина не постоји, као да су грађани само досадна кулиса у њиховој игри отимања плена.
Пропадање је постало нормалност. Бахатост је постала стандард.
Сваки текст који смо објавили у последњих десет дана је само још један ексер у сандук некадашње „дунавске лепотице“. Ми у Жиг инфу постали смо хроничари тог још дубљег пропадања. Бележимо клиничку смрт једне општине.
А они? Они вероватно чекају неку нову директиву из централе, неко ново отварање семафора или обданишта пред изборе. До тада, рупа остаје рупа, канализација тече, а Гроцка тоне.
Мислили смо да смо дотакли дно. Али ових десет дана писања показује да нисмо. Дно у Гроцкој, очигледно, има и подрум. А у том подруму, изгледа, удобно седи комплетна локална власт.
Жељко Маторчевић
Главни и одговорни уредник, Жиг инфо
Насловна фотографија: Илустрација: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
