Tamara Skrozza je nedavno podsetila na ulogu patrijarha Pavla u protestima 1996/97. Iako je, kaže, zabluda da je on probio kordon u Kolarčevoj ulici, taj momenat kada je patrijarh stao ispred studenata ostao je zabeležen u istoriji.
„Nije on razbio kordon u Kolarčevoj, bila sam svedok tome, ali je prvi prošao tom ulicom. Policajci su se potpuno sklonili kad su videli njega, nas su propuštali. To je imalo simbolički neopisiv značaj. Slika studenata koji marširaju iza patrijarha obišla je svet“, istakla je Skrozza.
Događaji i reakcije crkvenih zvaničnika u poslednje vreme ukazuju na neku vrstu raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), izjavila je zamenica glavnog urednika FoNeta. Dok se na višim nivoima u crkvi „lomi koplje“, u Grockoj je situacija jasnija. Prethodni protesti u ovom naselju pokazali su jasno „ko je na kojoj strani“ – većina lokalnih vernika podržava studentske zahteve.
Podrška stiže čak i od lokalne crkve: tokom prvog protesta zvona su zvonila dok je masa građana prolazila pored hrama. Na drugom protestu, vidljiv je bio sveštenik koji stoji rame uz rame sa građanima – iako se o njemu govorilo da je blizak vlasti.
Crkva je istupila i u znak podrške „biciklistima“: pozajmljen je sto za donacije za studente, a u hramu su zapaljene sveće, uključujući i onu koju je zapalila osoba druge vere – iako je ovaj gest naišao na osudu protivnika protesta, koji su studente kritikovali čak i zbog „pogrešnog prekrštavanja“.
Lokalna škola je, međutim, bila zaključana da bi sprečila „zloupotrebu“. Direktorka je, kažu upućeni, odbila da pusti studente i maturente do toaleta. S druge strane, pumpa NIS-a i obližnja ćevabdžinica Pink Panter rado su im otvorile vrata.
Jedno je sigurno: studenti su podstakli ljude da se ne plaše da iskažu stav i da krše „jednodumlje“. Istorija pokazuje da je slepo praćenje vlasti uništavalo cele narode.
Do pre par meseci, Grocka se smatrala uzornom „naprednjačkom opštinom“. Međutim, protesti su otkrili da nije sve tako idilično. Tokom prethodnih 13 godina, lokalne funkcije (čak i crkvene) dodeljivane su isključivo onima koji su bili „pokorni režimu“. Danas se to menja: čak i oni koji su doprineli sistemu shvataju njegovu propast i dižu glas.
Ova promena se ogleda i u pozicijama crkvenih lica – neki sveštenici otvoreno podržavaju proteste, što je presedan u skorijoj istoriji. Ako vlašću kontrolisani mediji i dalje ignorišu građanski otpor, ljudi će svoju nadu polagati u one koji slušaju narod – bilo da su to sveštenici, profesori ili obični građani.
Promena je neizbežna, ma koliko se „naprednjaci“ trudili da održe status kvo. Ako ne drugo, građani će se okrenuti onima koji podržavaju mlade – uprkos strahu od represije. Generalno, to je već počelo da se dešava.
Željko Matorčević
Naslovna: Arhiva Žig info
