Ovo što se večeras dogodilo, Grocka nikada ranije nije doživela. Okupljanje studenata i građana svih uzrasta, profila i životnih doba u ovolikom broju nikada do sada nije zabeleženo.
Bilo je velikih okupljanja 2011. godine, ali tada je povod bila zabava u okviru gročanskih svečanosti. Ovakvo okupljanje nezadovoljnih ljudi, onih koji su želeli da pošalju poruku aktuelnoj vlasti da je dosta svega, do sada nije viđeno.
Skup je trebalo da počne u 17 časova i na prvi pogled delovalo je da će biti „solidno“ posećen. Ali odjednom, sa svih strana, počeli su pristizati građani. Nastalo je nešto neverovatno. Grocka, koja posle 16 časova važi za „grad duhova“, odjednom je postala centar života. Omladina, studenti, bračni parovi sa decom, poljoprivrednici, penzioneri i ko zna ko sve ne, pristizali su u neverovatnom broju. Snažni zvuci pištaljki i vuvuzela parali su vazduh i stvarali osećaj ushićenja.
Ljudi su ponovo sretali stare poznanike koji su, pre 24 godine, učestvovali u borbi protiv jednog sličnog sistema, sistema koji je očigledno ostavio svoje seme. To seme je niklo u sadašnjem režimu. Ali ne samo da je niklo, već je i preraslo, a zatim se i pokvarilo.
U zgradi opštine je bio mrak, ali na momente su se zavese pomerale. Kao da je neko pratio dešavanja, kao da je neko želeo sve da ismeje i podvrgne ruglu, ali se predomislio pred morem vedrih lica koja čvrsto veruju u ono za šta se bore.
Večeras sam shvatio da ova mračna opština nije samo mračna zato što su svetla ugašena, već zato što su ljudi koji je predstavljaju – mračni. Poruke okupljenih bile su jasne i nisu bile upućene samo opštinskim čelnicima, već i gradskoj i republičkoj vlasti. Pozivi na „ostavke“, uz parole „ruke su vam krvave“ i „robija“, bili su poruka okupljenog naroda onima koji su se ustoličili na svim nivoima vlasti.
Da sam na mestu predsednika opštine Čaprića, zapitao bih se da li je vreme da se sa tog mesta ode. To bih ja uradio. Ali dotični predsednik verovatno neće povući taj potez jer se sumnja da on nije ni odlučio kada će doći na vlast, pa tako verovatno neće odlučivati ni kada će sa te vlasti otići. Možda je ovo istorijski dan za njega, jer kakvo vreme dolazi, možda će biti upamćen kao poslednji naprednjački predsednik opštine. Poslednji – ni to nije loše. Ako te građani ne mogu zapamtiti kao prvog, dobrog ili stručnog, onda je „poslednji“ ipak nekako validan razlog. Nije sramotno.
Kolona je ispunila ulicu i krenula ka semaforu. Za divno čudo, u vreme kada zvona ne zvone, oglasila su se. Zvonki zvuk pozdravljao je kolonu. Narod, koji se dostojanstveno kretao ka raskrsnici, petnaestominutnom tišinom i blokadom Smederevskog puta odao je počast nastradalima pod nastrešnicom u Novom Sadu. Četiri i po minuta kolona je prolazila pored crkve bez zaustavljanja, dok su zvona sve vreme zvonila.
Moram istaći da su organi reda svoj posao odradili veoma profesionalno i da nije bilo nijednog, čak ni najmanjeg incidenta.
Grocka se probudila!
Goran Pekarski
