U Grockoj poslednje decenije, od kako su na vlasti naprednjaci, imamo jedan zanimljiv fenomen koji je već ozbiljno narušio sistem, ne samo vrednosti već i dobrog poslovanja. Mnogobrojna javna preduzeća u Grockoj u većoj meri služe za zapošljavanje partijskih članova, dok one prave radne snage, gotovo da nema. Pre dolaska naprednjaka, takođe se zapošljavalo u javnim preduzećima po partisjkoj liniji, međutim taj broj, takozvanih ugovoraca, nije bio veći od deset posto od stalno zaposlenih. Već prvog meseca „poslovanja“ SNS-a u Grockoj, JKP „Grocka“ na platnom spisku imala je 83. „radnika“ više. U tom trenutku u JKP „Grocka“ je bilo 110 stalno zaposlenih. Na platnom spisku su se tako našli i Stefan Dilberović, Milenko Bukvić, gotovo svi funkcioneri naprednjaka. Na spisku zaposlenih u JKP „Grocka“ bio je i sadašnji direktor EPS-a, Milorad Grčić na plati od 80 000 dinara.
Na više upozorenja, od strane tadašnje opozicije, da će takvo zaposlenje imati poguban uticaj na preduzeće i definitivan krah, naprednjaci se nisu obazirali. Samo dve godine kasnije, JKP „Grocka“ je bilo među najvećim gubitašima, a danas je u stečaju.
Umesto da nauče nešto iz tog perioda, naprednjaci u Grockoj su ipak nastavili po staroj praksi. Tako danas u javnim preduzećima ima gotovo preko 50 posto zaposlenih partijskih članova, nego radnika. Partijske plate nisu iste kao i radničke. Radnik koji kopa grobove ili čisti ulice pretežno radi za minimalac. Oni koji su stranački zaposleni, imaju platu u rasponu od 50 – 110 hiljada dinara.
Nekada se stranački radnici pojave u javnosti i odrade ono što bi trebalo da uradi njihovo preduzeće. Samo, kako to biva u Grockoj, takvi radnici biće obučeni u bele prsluke sa logotipom neke druge firme, odnosno SNS-a. To najbolje ilustruju fotografije SNS Grocka, kada su navodni aktivisti čistili sneg.
A aktivisti su upravo oni koji rade u javnim preduzećima ili su na plati svih građana. Među čistačima vidimo i pomoćnika predsednika GO Grocka, koji ima platu od 110 000 dinara. Kada bi sabrali primanja ovih čistača, prosek bi bio iznad beogradskog.
Međutim, ovakve fotografije prikazuju zapravo nešto drugo. Našu realnost, koja je sumorna. Gročanska javna preduzeća su toliko propala da više nema ko da čisti deponije, ulice ili u ovom slučaju, sneg. Ravni smo zemljama trećeg reda i GO Grocka bi trebalo da bude izmeštena u neku Afričku zemlju, među „svojima“.
Svako normalan bi se zapitao da li je ovakav prikaz aktivista bilo koje stranke ispravan, kao i gde su preduzeća koja su zadužena za ovu delatnost. To kod gročanske vlasti nije slučaj. Što više belih prsluka obavlja više poslove, oni smatraju da će takvim postupkom uveličati ime Aleksandra Vučića. Umesto to da urade krišom, oni se i fotografišu.
Kad smo već kod lokalne vlasti, ni tu nema ništa novo. Čeka se sednica gradske Skupštine, pa da se izglasa i budžet za 2022. godinu u Grockoj. Apsurd koji je u toku oslikava se u navodnom pozivu građana da učestvuju u izradi budžeta, odnosno da predlože ono što smatraju da je potrebno da se radi u sledećoj godini. Besmislica ovakvog poziva ogleda se u tome jer je budžet već napravljen i da nema mestu predlozima građana.
S druge strane i da pitate građane šta im treba, reći će vam isto ono što i prethodnu deceniju, od kako je na vlasti SNS. Nedostatak vrtića i kanalizacije je uvek problem broj jedan, ili vodovod što se tiče meštana Ritopeka, puta što se tiče Dražnjana. Dovoljno je da ispod ovog očišćenog snega malo pogledamo u realnost koja nam se dešava, a koju lokalna vlast ne želi da prizna. Ona je mračna, sumorna, bez svetla na kraju tunela. Ona je kao gročanski vodovod kojem se opet, nenamenski, dodeljuje novac u visini od oko 7 miliona dinara jer novca nema ni da plati utrošenu struju. Ako je Srbija i ekonomski tigar, kao što Vučić kaže, Grocka to sigurno nije. Nalazi se tu negde u njegovom izmetu.
Željko Matorčević
