Ova priča nije istinita, svaka slučajnost sa stvarnim likovima i događajima potpuno je slučajna i plod je samo neiscrpne novinarske i književničke mašte.
Ne znam da li znate… ovaj deka što su mu zaplenili kauč star 20 godina plaća ga Soroš.
Ona žena što su joj oteli ono što je isheklala da bi kupila da jede i nju Soroš finansira isto… kao i onu devojčicu malu što je na času fiskulture izgubila svest od gladi… znate onu što je Hitna pomoć ustanovila da se srušila na času fiskulturne nastav zbog gladi i iscrpljenosti njenog presićušnog organizma… ona je kažu verovatno na platnom spisku Soroša kao i ova gospođa iz Hitne što je duboko potrešena prizorom objavila to na svom Facebook profilu pa je privodili svaki dan u policiju, psihički zlostavljali do iznemoglosti i pretili joj gubitkom posla da to nikako ne ide u javnost… moguće da je na Soroševom spiksu mada ja to ne znam, žena je plakala kao medicinski radnik potresena prizorom i rečima njene preplašene sestrice male: „Neka, mogu ja da ne jedem, dajte mojoj sestri.“ Ha… Soroševski…. mada meni kao novinaru koji je video mnogo toga i previše toga prošao to nije izgledalo baš tako ali ako kažu onda…
Mora se verovati Informeru, PINK-u, RTS, Studio B, svim ostalim medijima sa nacionalnom frekvencijom jer su oni tu zbog naroda naravno samo…. samo što možda nemaju decu… a i što bi ih zanimala tuđa patnja i bol, zar ne? Kažu da se u mojoj zemlji dobro živi, da je standard odličan, da napredujemo, verovatno to iz sopstvenog iskustva i lepote pogleda Bogova sa Olimpa kojima su eto obični smrtnici nedostižni…
Prodavac lubenica, znate onaj prodavac lubenica na Vidikovcu što ga je ubila komunalna policija iako ih je preklinjao da ga ne maltretiraju jer je srčani bolesnik kažu dobro obavešeni izvori da je prodavao lubenice za Soroša… kao i njegova unesrećena i doživotno ucveljena supruga isto… ja u to nisam želeo da verujem ali onda me proglasiše nevernikom. A to je veliki greh… zato je bolje da kao i ostali novinari ćutim. Kažu da je osnovni novinarski kodeks ćutanje. Bar ovde…
Žena koju su umlatili na Karaburmi isto na pijaci, kažu ljudi iz izvora bliskih dobro obaveštenih krugova, bila je, kako kažu, a verovati im se mora, na platnom spisku Soroša… nije ni ona znala dok joj nisu objasnili oborivši je četvoro njih na beton i stavljajući joj lisice na ruke… kada sam otišao da izvestim o tom događaju dobio sam uveravanja, doduše malobrojnih, nekih u uniformama koje ja ne poznajem iako su me užasno strašno podsećali na scene iz filmova oficira nacističke nemačke i njihovih da li komunalnih militantnih struktura ne znam tačno jer je prevod filma bio slab a ja nemački ne razumem… ne tako dobro kao vlada moje zemlje… kažu da je neoprostivi greh ne razumeti nemački u mojoj zemlji. On se razumeti mora jer je moja zemlja počinila užasne zločine nad narodom Nemačke pa im sada plaćamo pričinjenu štetu što u rudnicima što u robovskoj radnoj snazi što u čvrstoj valuti da bi nam oprostili sve naše zločine.
Gospođu što su vukli po Višnjičkoj ulici da li trezni ili pijani saobraćajci koji su neposredno pre toga pili svoje omiljeno piće u Vidovdanu pa im valjda zafalilo nešto para i koje svaki dan možete videti kako reketiraju vozače (valjda Soroša?!) na uglu Mirijevskog bulevara i Višnjičke ulice, vozače koji se u svojim gotovo raspadnutim automobilima starim više decenija vraćaju kući, svojim domovima, svojim porodicama potpuno premoreni, iscrpljeni i istrošeni radeći 12 ili više sati dnevno, 7 dana u nedelji, 365 u godini. Čisti Soroševci… ako nisu i nešto gore…
Ovi što svaki dan skaču sa Pančevačkog mosta su, priča se, Sorošev kadar koji to čini iz čiste dosade i hira a i nisu navikli na tako dobar život koji se svakodnevno nudi iz studija RTS-a, PINK-a i naslovnica Informera. A tek ovi što skaču sa Brankovog mosta na goli beton… čisti Soroševci priča se u kuloarima vlade dok se ispija Don Perinjon od 600 € flaša. Ako sam pogrešio naziv pića oprostite mi. Ubeđen sam da to piće ma kako se zvalo ne pije Soroš, samo sirotinja jer kako kažu to je sirotinjsko piće a ja mojoj vladi verujem, verujem i narodnim poslanicima koji zastupaju moje interes u restoranu Skupštine Srbije po ceo dan onako mrtvi pijani jer kako bi drugačije donosili najbolje moguće Zakone za sve nas? Njihov posao je znajte vrlo težak i odgovoran, video sam svojim očima. I hvala im što mi jaknu nisu ukrali, znate onu koju sam pozajmio kada su me zvali da dođem tamo jer su bili neki važni ljudi i ambasadori nekih važnih zemalja, zemalja u koje nikada nisam bio i u koje verovatno za života neću otići.
Ovi što pune groblje Lešće usled gladi, bez lekova, ikakve pomoći… kažu na groblju da su na platnom spisku Soroša. Nema veze što su mrtvi, bili su mrtvi i dok su bili živi.
Kao i devojčica preko puta moje zgrade koja je sahranjena na groblju u Ovči jer majka i brat nisu imali para za Lešće… tražila je samo koru hleba… tih dana je nije dobila… pamtim njene oči i njen pogled… kao da je tu negde pored, kao da je vidim sa prozora. I onda se trgnem i shvatim da ovde nikada više biti neće… samo u mojim mislima, mislima majke, brata, stanovnika ovog beogradskog naselja gde su kontejneri prazni… potpuno prazni… velika je to ušteda za gradsku čistoću i gradske vlasti, taman toliko da imaju za jutarnju dozu heroina u svojim kancelarijama.
I tako… desetine i stotine hiljada gladnih, unesrećenih… znajte da su oni najveća društvena opasnost… ovi ćelavci sa prangijama koje viđam iz raznih odeljenja a koji diluju drogu za račun vlasti… oni su zapravo društveno korisni radnici… ali nikako soroševci… ma taman posla!
Ima tu još podosta Soroševaca, tuga živa, da zaplačeš kada ih vidiš… oni ugrožavaju državu i društvo a Andrej je brani kao što to radi isto i Željko u hotelu Hajat pa onda iznose neke devojčice mrtve hladne u nekakvim crnim vrećama… slične onima koje možete videti u prodavnicama za đubre. Da li su sve one radile za Soroša ja to nisam uspeo da saznam mada možda neko ima odgovore ako ne iz 8. Odeljenja za uviđaje onda neki drugi koji brane ljude od Soroša, našu slobodu i brinu se za našu sigurnost. Divim se njima jer kada pukne guma na autu nekom iz prošloga veka dođe pola DB-a da brani Željka od opasnih elemenata, ograde sve okolo jer bezbednost Željka je i naša bezbednost. To svako treba da zna i to bi trebalo da se uči u školi.
Marko Blagojević je OK, on nije Sorošev kadar, čak šta više. Kao što ni Lazanski nije, nije ni Krle, Krstić, dosta njih iz restorana Reka u Zemunu… ovi što prose znajte da ih Soroš finansira. I oni su na nekom spisku… da popune beogradska groblja što brže… Nije li Predsednik Srbije bio grobar? Tradicija se mora poštovati sve u korist naše nesagledive štete. Da bi ovi što grade Faraonske građevine… imali dovoljno jer su oni tu zbog nas…
Šta će Srbiji deca? Ne trebaju… ona su balast ovoga društva… jedna baba reče večeras da ih treba kremirati… ne znam šta bi Toma grobar rekao na to ali ja sam se iskreno naježio… Ako to kažu ljudi za odbranu lika i dela Andreja i brata mu onda je to tako… ma kako tužno bilo.
Srbijom prođe 150 tona heroina godišnje reče svojevremeno Jurij Fodotov na sastanku sa članovima regionalnog programa za jugoistočnu Evropu (UNODC). Reče još da Srbija zauzima centralno mesto na takozvanoj balkanskoj maršruti heroina koja ide iz Avganistana i nastavlja ka zapadnoj Evropi, a da je Kosovo postalo svetski lider i epicentar prometa droge, jer se u njemu susreću kokainski put iz Latinske Amerike i heroinski put iz Avganistana. U Hotelu Zira u Ruzveltovoj ulici direktor policije nije govorio o tome dok se susreo sa jednim od najvećih narko dilera koji je poj… gotovo sve žensko sa estrade… uzgred budi rečeno. Možda je.. i nas ali kažu da je seks dobar za organizam, zato ga imamo u izobilju od strane izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Bio bih slobodan da kažem da mi se ponekad čini da je to zapravo protivprirodni blud ali znam da bi me Ana Brnabić oštro osudila kao i najšira društvena zajednica. Mi se moramo menjati reče moj premijer da se oni promenili ne bi nikad.
Srbija pripada njima… nikako mom Ivanu književniku, novinaru, publicisti, dobitniku brojnih nagrada za književnost jer on je sigurno Soroš… čim je dobio nagradu za pisanje najbolje poezije za decu i to baš u Sloveniji! Baš kao što sam i ja…
Srđa Popović to nije nikako, kao što nije ni Ivan Marović pa ni Djinović… Ada Ciganlija… ORION… CDMA bazne stanice širom Srbije… posao svima procvetao nakon 2003… čudno… a možda i nije. Ko to zna… što reče Bata: „Ova zemlja je škrta kad treba da iznedri čoveka sa misijom.“
Služba vojna i civilna, govna neopevana, vrlo dobro znaju da svi koji gladuju zapravo Soroševci i tako uče i svoju decu… imaju stanove, kuće u najelitnijim delovima grada, vikendice i najbolje ljubavnice, privilegije, beneficije, imaju sve… ne odgovaraju ni za šta i sve im je dozvoljeno jer eto oni tako dobro štite ovaj gologuzi narod i decu Srbije od Soroša… čitavih 20 i više godina. Ako nastave tako da nas brane nestaćemo zauvek i to brzinom svetlosti. Zato sam i rekao, oprostite na izrazu, govna neopevana, jer oni drugi jezik i ne razumeju, nisu ga učili ni na Banjici, ni Kuli ni u ostalih 26 kampova pardon nastavno istraživačkih centara Džordža Soroša.
Ovih 7 miliona preostalih… oni jesu… da… čisti soroševci. I biološki bi se moglo potvrditi da im je Soroš tata ali to se i vidi po njihovom načinu odevanja i načinu ishrane, ma u svemu…
Duško Velkovski – Međunarodna Federacija Novinara – International Federation of Journalists
