U leto 2014. godine, dobismo na adresu stanovanja od poštara „plavu kovertu“. Na njoj je pisalo rešenje o izvršenju sudskog izvršitelja zbog neizmirenih obaveza prema EDB-u.
U konkretnom rešenju nalazili su se , navodno, neplaćeni računi za električnu energiju za par meseci iz 2012. godine. Sudski izvršitelj je tim rešenjem naložio blokadu tekućeg računa dok se dug ne izmiri uvećan za njegovu nagradu koja je bila, otprilike, 50 posto veća od te glavnice duga.
Prvo, mi u porodici nismo ni imali pojma o bilo kakvom dugovanju. Već duže vremena preduzeće EDB nije ni funkcionisalo, bilo je ugašeno, odnosno pripojeno nekom od preduzeća nastalih u EPS-u. Na računima za utrošenu električnu energiju nije bilo stavke da nešto dugujemo. Nije nam nikada stigla ni nekakva opomena za dugovanje.
Međutim, kao grom iz vedra neba, stiže od sudskog izvršitelja rešenje da će se blokirati tekući račun, zbog navodnog dugovanja. S obzirom da je prošlo dve godine, od kada se tvrdi da je nastalo dugovanje, mi zaista nismo imali ni jedan račun kako bi dokazali suprotno. Osim, primera uplatnica poslednjih pristiglih da se na njima ne navodi nikakvo dugovanje. Isto tako, činjenica je da nas niko nije isključio sa „električne energije“, s obzirom da smo imali toliko dugovanje.
Pozvah ja par poznanika „pravnika“ da vidim šta mi je činiti po tom slučaju i da mi neko eventualno napiše neku žalbu, odnosno prigovor. Gotovo svi mi rekoše da se „džaba“ žalim i da ako su oni naumili tako da urade-uradiće.
Toliko sam bio besan zbog takvih odgovora, da sam se sav tresao. Pa kako je moguće kada znam da sam ispravan, a da me neko ovako, da izvinite na izrazu, zajebava? Pritom ti još kažu „ne možeš im ništa“!
U onom besu, upalim komp, ukucam „Zakoni Srbije“ i krenem jedan po jedan da studiram…
U svim tim zakonima pronađem koja su moja prava kao građaninu i koja je moja, da tako nazovem, zaštita. Moram da priznam da i nije neka, barem koliko sam ja shvatio, ali da ipak postoji par odredbi zakona sa kojim se mogu braniti.
Sklepam ja tako prigovor za izvršioca, odem do pošte i pošaljem preporučeno.
Od tog dana prošlo je gotovo dve godine. Ja sam na taj slučaj totalno zaboravio, osim što sam znao da ništa nije stornirano na tekućem računu.
Kad, dođe danas poštar i donese nam „plavu kovertu“. PRVI OSNOVNI SUD. Otvorim kovertu, kad tamo rešenje koje je donelo sudsko veće da se moj prigovor usvaja, pa se van snage stavlja zaključak o izvršenju itd… Jednom rečju, pobedih ja sudskog izvršitelja na sudu!
Sve je to u redu, ali se ja zapitah koliko je mučenog naroda kojeg mu ovakve derikože skinuše kožu stela? Pa kako je uopšte moguće da jedan sudski izvršitelj uopšte se i usudi da napiše nekakvo rešenje o blokadu tekućeg računa, kada sve i da nije plaćeno, Zakon o obligacionim odnosima jasno kaže da računi za komunalne usluge (struja, voda, smeće..) zastarevaju za godinu dana, a on se posle dve godine, navodno, setio, da piše neko izvršenje-rešenje? Što sada ne kazne tog izvršitelja zbog protiv pravnog pisanja rešenja?
Jadan je naš narod, kad smo do toga došli. Ovo je pravi primer da se skraćenica APP (ako prođe-prođe) primenjuje na svakom koraku. Narod jadan, bedan, siromašan a i neuk da se ovakvim stvarima suprotstavi. Da se ne lažemo, treba tu gomile i gomile živaca, čitanja, pisanja, a vremena je sve manje. Ipak, meni se sve isplatilo nakon dve godine. To je nekako povratilo veru u meni da se borbom postiže rezultat.
P.S Ne znam da li da odem da kupim neku diplomu Pravnog fakulteta, s obzirom da je to danas „IN“, sigurno se neću obrukati znanjem…
Željko Matorčević
