Evidentno je da na političkoj sceni ima, do sada, tri dokazana stava, i tri doslednosti.
Na prvom mestu SNS na čelu sa svojim članom predsedništva Aleksandrom Vučićem dosledna je u pokušajima da navuče opoziciju i da je razjedini, a novina u tom trudu je podrška koja je došla od Američkog ambasadora koji je „samo“ rekao da Amerika ne podržava bojkot. Ta izjava je razbila srpsku opoziciju.
Na drugom mestu je Ivica Dačić koji je dosledan u pratnji Vučića, i Vučevićeve matične stranke SNS, svestan da je rejting SPS zbog te podrške, na predhodnim izborima, značajno opao i da SPS ne bi mogao samostalno da pređe ni ovih minimalnih 3%.
Treće, i na moje veliko iznenađenje, je deo opozicije, onaj glavni deo, Đilas sa SSP, Jovanović sa Novom DSS i POKS na čelu sa Mihajilovićem, koji je ostao dosledan i nije pokleknuo pred „skromnom“ podrškom koju je Vučić dobio od ambasadora SAD.
Ovi što do juče nisu hteli na izbore sve dok nije stigla opomena sa „Brda“ (čitaj na Engleskom) odlučili su da „Biram borbu“. Parola „biram borbu“ nije ništa drugo do bekstva od velikog brata SSP. Ukazala im se prilika da osvoje sami deo nekog kolača i da se prikažu kao parlamentarni, kako u gradu, tako i po opštinama. To što će ih SNS rasturiti na uzborima, to oni ne vide. Kada budu uvideli, biće kasno. Ne shvataju da prihvatanjem i izlaskom na ove izbore Vučiću se daje šansa da se izvuče od optužbi za „krađu“ na decembarskim izborima i da relaksira političku situaciju u Beogradu.
Vučića ništa posebno ne interesuju opštine, niti opštinske vlasti, ali zna da ni jedna od stranaka koje izlaze na izbore nema razvijenu opštinsku infrastrukturu i da će ih on na tom nivou ubedljivoi poraziti bez obzira na kadrovsku strukturu koju je do sada imao ili koju promoviše na listama. Njemu su ljudi po opštinama kao pijuni u šahu. Često se guraju samo da bi bili žrtvovani a to žrtvovanje im nadoknađuje odrešenim rukama i nedodirljivostu u periodu vršenja lokalne vlasti. Vučić zna da se izbori u Beogradu ne dobijaju u krugu dvojke. Vučić zna da mu je najveći protivnik Đilas i koalicija Srbija protiv nasilja. Zbog svih tih saznanja, Vučić je ponudio sve moguće varijante i sniženja kriterijuma kako bi svaki pojedinac, ili grupa, videli svoju šansu i kako bi se drznuli da izađu na izbore. Odavno je skinuo cenzus sa 5% na 3%. Smanjio je kvote za kandidature. Za grad sa 10000 potpisa smanjio je na 3000 a za opštine je smanjio za oko 30%. Za Grocku je nakada bilo potrebno 1150 potpisa za kandidaturu, a sada 800. I to mnoge grupacije pojedinačno ne mogu da sakupe a svi bi hteli vlast.
Sve je učinio da se mali zalete, i da mali prihvate da budu institucionalne marionete. Da se pred ogledalom osete veliki a to što njemu daju kredibilitet nasuprot svega što su do sada govorili ili što su do sada radili, to nema veze. Važno je ući u nekakav parlament, u nekakvu skupštinu. Nema veze što su iskoristili ProGlas i mitinge sa kojih je poručivano da se izdrži u doslednosti u smeni režima .Nema veze što su se mnoge javne ličnosti eksponirale u želji da , njima, „oportunistima“, daju podršku. To nema veze.
Razumem one koji nisu bili do sada deo neke koalicije ili nisu bili deo neke zajedničke borbe ali su imali neki svoj cilj. Razumem njih jer oni nisu deo ni jedne priče a hoće da kroz institucije da daju svoj doprinos. Na decembarskim izborima nisu pripadali ni jednima a nisu pripadali ni drugima, ali kako da razumem Aleksića? Delovao je čvrsto i dosledno, ali je u trku okrenuo ćurak i pridružio se koaliciji koja se sastoji od onih koji sami, pojedinačno, ne mogu da sakupe ni 0,5% glasova. Naravno izuzimam DS jer su oni na 2%. Svi zajedno će sakupiti 8% -10%. Dovoljno za 10-15 odborničkih mandata u skupštini grada a Vučić će pokupiti sve ostalo. Na lokalu ove grupacije i ne postoje u ozbiljnom obliku. Na eventualnim lokalnim izborima u Grockoj ne vidim da imaju nekakve šanse da okrnje vlast. Mandati koje bi uzeli samo bi bili kap u moru odborničkih mesta koje je osvojio SNS.
Koalicija oko SNS, na čelu sa članom predsedništva te stranka i aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao nosiocem izborne liste, rasturiće ove „blede“ koalicije i odneti ubedljivu pobedu u Beogradu. Naravno i u svim gradskim i prigradskim opštinama.
Šta će biti ako građani prepoznaju ovu „izdaju“? Šta će biti ako Beograđani budu bojkotovali izbore? Šta će biti ako ProGlas pozove na bojkot? Šta će biti ako ne izađe ni 50% jer realno SSP (Đilas) , Nova DSS (Miloš Jovanović) i POKS( Mihailović) mogu da povuku mnogo preko 10 % od onih koji bi inače izašli na izbore. Postoje i ozbiljne indicije da su glasači SPS ovoga pita podeljeni i dosta skeptični prema ovoj koaliciji. Postoji mogućnost da jedan deo njih ovoga puta, ili preskoče glasanje, ili svoj glas daju nekome drugom.
Šta će biti ako se opštinski izbori odlože za jesen a gradski se ponove zajedno sa njima? Ko će onda sa kim i sa kojim obrazom će nastupasti?
Čestitam onima koji su omogućili da se ova farsa od izbora dovede do legitimiteta i legaliteta.
Srbiji je pamet oduvek nedostajala ali nasuprot tome gluposti ima u izobilju.
Goran Pekarski
