Данас је у граду где више не расту палме најављен велики скуп власти и њених сателита, како би се представио нови – стари план за Србију.
Под претњама и пратњом, доведен је неки „народ“ у „град ћурана“.
Са бине ће данас вук свући кожу и пред свима навући јагњећу. Ова таксидермија има за циљ да покаже царево ново одело, новог лидера, нову будућност. Публика, иако покисла и збуњена, аплаудираће, иако никоме неће бити јасно шта се заправо дешава.
Скроман народ, са сендвичем и флашицом воде у руци, јефтино обучен и у страху од губитка посла, доћи ће да испоштује процедуру пресвлачења Вучића и Овчића. Приказаће се Александар Вучић као озбиљан, одговоран, марљив и предан. Приказаће се као брижљив и нежан, али ће испод јагњећих шишки и даље вирити вучја вилица са истакнутим очњацима.
Овај скуп није намењен публици у „Палминграду“, већ посматрачима у земљи и свету, како би се створила слика да он и даље ужива велику подршку народа. Какав је квалитет и обим те подршке, свима је јасно. Док он окупља оне који морају и оне који су већ прошлост, градовима широм Србије одјекује ерупција младости, знања, памети и светлости будућности.
Ту младост данас газе они који су прихватили да није грех подићи некога на хаубу ако ти се нађе на путу. Председник ће све који траже да се овакви хапсе „умити“ хладном водом.
Вучић ће данас у граду јефтиног воштаног музеја, у коме ликови наших истакнутих личности изгледају као да су позирали после шестомесечног помена, покушати да обнови веру у себе и свој бизнис. Какве фигуре, таква и вера.
Вучић ће данас у граду, у коме су до „ономад“ сви гледали жирафу с дивљењем, тражити дивљење и за себе. Он је нова атракција, само му је врат мало кратак.
Док он принудно окупља привидно своје, и то све у једном граду, у свим осталим градовима Србије дешавају се протести омладине и свесних грађана који нису доведени и нису приморани. Грађани који немају флашице са водом и јефтине сендвиче, али носе своје „ЈА“ и жељу да буду баш ту – где се показују понос и пркос. Где се супротстављају бугарским диловима, тајним уговорима и сумњивим токовима новца.
Цела Србија је схватила да су нова задужења пут у дужничко ропство и да следити „снове“ председника Овчића значи пропаст, обману и илузију.
Ова ситуација подсећа на покушај Милошевића да направи савез са Јулом и Новом демократијом. Сви се сећамо пароле: „Јул, Јул, СПС, Нова демократија!“ И сви знамо како је завршило.
Шаке су и даље крваве, а средњи прст као нови заштитни знак СНС-а нека им се вијори на заставама, док Овчић буде мекетао с бине.
Само Студент Србију Спасава.
Горан Пекарски
Насловна: Карикатура- Жиг инфо/вештачка интелигенција
