Danas je u gradu gde više ne rastu palme najavljen veliki skup vlasti i njenih satelita, kako bi se predstavio novi – stari plan za Srbiju.
Pod pretnjama i pratnjom, doveden je neki „narod“ u „grad ćurana“.
Sa bine će danas vuk svući kožu i pred svima navući jagnjeću. Ova taksidermija ima za cilj da pokaže carevo novo odelo, novog lidera, novu budućnost. Publika, iako pokisla i zbunjena, aplaudiraće, iako nikome neće biti jasno šta se zapravo dešava.
Skroman narod, sa sendvičem i flašicom vode u ruci, jeftino obučen i u strahu od gubitka posla, doći će da ispoštuje proceduru presvlačenja Vučića i Ovčića. Prikazaće se Aleksandar Vučić kao ozbiljan, odgovoran, marljiv i predan. Prikazaće se kao brižljiv i nežan, ali će ispod jagnjećih šiški i dalje viriti vučja vilica sa istaknutim očnjacima.
Ovaj skup nije namenjen publici u „Palmingradu“, već posmatračima u zemlji i svetu, kako bi se stvorila slika da on i dalje uživa veliku podršku naroda. Kakav je kvalitet i obim te podrške, svima je jasno. Dok on okuplja one koji moraju i one koji su već prošlost, gradovima širom Srbije odjekuje erupcija mladosti, znanja, pameti i svetlosti budućnosti.
Tu mladost danas gaze oni koji su prihvatili da nije greh podići nekoga na haubu ako ti se nađe na putu. Predsednik će sve koji traže da se ovakvi hapse „umiti“ hladnom vodom.
Vučić će danas u gradu jeftinog voštanog muzeja, u kome likovi naših istaknutih ličnosti izgledaju kao da su pozirali posle šestomesečnog pomena, pokušati da obnovi veru u sebe i svoj biznis. Kakve figure, takva i vera.
Vučić će danas u gradu, u kome su do „onomad“ svi gledali žirafu s divljenjem, tražiti divljenje i za sebe. On je nova atrakcija, samo mu je vrat malo kratak.
Dok on prinudno okuplja prividno svoje, i to sve u jednom gradu, u svim ostalim gradovima Srbije dešavaju se protesti omladine i svesnih građana koji nisu dovedeni i nisu primorani. Građani koji nemaju flašice sa vodom i jeftine sendviče, ali nose svoje „JA“ i želju da budu baš tu – gde se pokazuju ponos i prkos. Gde se suprotstavljaju bugarskim dilovima, tajnim ugovorima i sumnjivim tokovima novca.
Cela Srbija je shvatila da su nova zaduženja put u dužničko ropstvo i da slediti „snove“ predsednika Ovčića znači propast, obmanu i iluziju.
Ova situacija podseća na pokušaj Miloševića da napravi savez sa Julom i Novom demokratijom. Svi se sećamo parole: „Jul, Jul, SPS, Nova demokratija!“ I svi znamo kako je završilo.
Šake su i dalje krvave, a srednji prst kao novi zaštitni znak SNS-a neka im se vijori na zastavama, dok Ovčić bude meketao s bine.
Samo Student Srbiju Spasava.
Goran Pekarski
Naslovna: Karikatura- Žig info/veštačka inteligencija
