Prođe jedan veliki hrišćanski praznik, nama dragi Uskrs, ili tačnije Vaskrs. Među građanima veselo. Svi smo farbali jaja i kuckali se, ili tačnije tucali se, sa jajima.
Ovaj veliki praznik koji slave svi hrišćani, podsetio nas je na lepotu odrastanja, življenja i naše grešnosti. Setili smo se da treba voleti bližnjeg svog. Vaskrs nas je podsetio da ne smemo da krademo i da ne smemo poželeti ništa tuđe. Ne smemo zlo misliti ni zlu se radovati, ali ne smemo ni lagati, ni olajavati.
Lep praznik koji otkriva i podseća nas smrtnike na mnogo toga.
Vera ima svoje mane, ali ne zbog same vere, nego vernici, ljudi, imaju mane pa se često brka ispravnost vere zbog grešnosti ljudi. Kada običan čovek, vernik, čini razne gluposti koje nisu u skladu sa pravoslavnim učenjem, onda to ostavlja traga na njemu i njemu bliskoj okolini, ali kada crkveni velikodostojnici, ne daj Bože, krše ono što nama propovedaju, onda je to veoma loše i mogla bi biti velika poruka koja ljulja poverenje u samu crkvu. To bi dovelo do pucanja temelja same vere zbog onih koji rade suprotno od onoga što traže od nas i čemu nas uče.
Očigledan primer bacanja sumnje na ono čemu nas crkva uči iz opšteg gradiva Pravoslavlja je i poseta Porfirija Rusiji, odnosno predsedniku Putinu. Interesantan nastup za koji su se neki očigledno pobrinuli da osvane na društvenim mrežama i da postane viralan. Da javnost vidi srpsku svetost na delu. Imali smo priliku da vidimo režimskog službenika koji se žali na srpski narod, na srpske studente, na srpsku inteligenciju, na našu decu. Onaj koji bi trebalo da stane uz narod je otišao u inostranstvo da se žali da neki iz „inostranstva“ prave „obojenu revoluciju“. Porfirije je, umesto jaja, za Vaskrs ofarbao revoluciju. Onu istu revoluciju koja je pobeđena i koja ne postoji. Da li on zna da nije lepo ne govoriti istinu. To je jedan od smrtnih grehova. Duše i garaža od 200 kvadrata bi spala u srebroljublje.
Čelnik Srpske pravoslavne crkve je u obavezi da stane na stranu naroda jer crkva postoji zbog naroda. Crkva živi od naroda, ili možda ne? Možda je neko drugi izdržava? Čemu ta žalopojka i traženje razumevanja i pomoći od Putina. Zar nije dosta što su prećutali izjavu da su partizani oslobodili Beograd uz malu pomoć crvenoarmejaca. Zar nije dovoljno što nisu reagovali na nepotpisan i bez zaglavlja pokazan dopis oko upotrebe zvučnog oruđa. Zar nije dovoljno što nam tolerišu naš neodlazak na Samit BRIKS-a. Zar nam nije dovoljno što razumeju da Vučić ne sme ništa ako mu Zapad ne dozvoli. Toliko razumevanja za našu mlahavu politiku, a mi se spuštamo još niže. Dokle? Gde je dno? Koja je bila uloga Porfirija u Rusiji? Kakvu poruku je preneo i kakvo razumevanje je tražio. Nije on tek tako otišao i tražio audijenciju kod Putina i nije ga ovaj primio bez razloga, ali jedno je upalo u oči. Distanca koja je postojala je pokazatelj kakav je trenutni odnos. Razgovor se vodio preko celog stola, a taj sto je ogroman. Mogli smo videti samo osmeh na licu ruskog predsednika, ali nismo mogli čuti šta je rekao. Ide parada 9. maja? Videćemo da li će Vučić otići? Videćemo i šta će biti sa NIS-om i kakva će nam cena gasa biti odobrena. Videćemo kakvo je mišljenje Rusije na kupovinu preskupih i neadekvatnih Rafala od Francuske. Mnogo smo se ogrešili, pa mi se čini da dolazi vreme pravdanja i izvinjavanja. Možda je sve to počelo upravo ovom posetom?
Srpski narod je narod hrišćanstva. Hristov narod. Izdaja Hristovog naroda je izdaja samog Isusa Hrista. Na dan Vaskrsenja Isusa koji je razapet izdajom Jude desilo se izdajstvo srpskog, hrišćanskog naroda. Da li je to Juda vaskrsao?
Bilo kako bilo, drago mi je da se Porfirije oglasio i da je moju sumnju u njegovu ispravnost potvrdio. On nije moj patrijarh kao što ni Vučić nije moj predsednik.
Jedan je Pavle !
Goran Pekarski
Naslovna: Žig info/veštačka inteligencija
