Nedavno, odnosno pre nekoliko godina, grad na obali Dunava, eto, nezovimo ga Kertesvaroš , raspisao je konkurs za idejno rešenje spomenika . . .sa temom tom i tom, o tome i tome . . .
Na konkurs su se javili eminentni autori . Idejna rešenja, izložena su u izlogu, tada još uvek postojeće RK IZBOR . . .u stečaju, ili nekom drugom obliku nevoljnog prestanka . Revolucionarna borba, i nije tako prijemčiva solucija za ravničarske krajeve, u koje i naša Varoš spada. Istina, krajnje je romantično zasesti u busiju pokraj lokalnog puta, i malo pripucati na lokalne Honvede, ili Kultursbundovce, ali nije ni malo romantično kriti se po rupama iskopanim ispod stajskog đubriva – popularno nazivanim „Partizanskim bazama“ . U jednoj takvoj život su svoj položili za tuđe ideale i Bogdan Stojaković, Klara Feješ . . .
Ni skrivanje po salašima nije neka revolucionarna aktivnost ni romantika . . .kao ni besramna pljačka ionako gladnog naroda. . .pardon, pardon, prikupljanje hrane i odeće za partizanske borce u Bosni , a ni dobrovoljna mobilizacija „Pod obavezno“ koja je izvršena krajem 1944 – te godine, a ljudstvo upućeno na legendarni „Sremski front“ na kome se naša tada Jugoslovenska Armija baš i nije proslavila . . . Ako već spomenik u Bačkoj Palanci mora da se gradi, neka on bude posvećen „Osmoj ofanzivi“ rekoh u sebi, i dadoh se u pohode počivšem Đuri Kralju, u nameri da pribavim fotografije prvih kolonista u međeđim gunjevima i jagnjećim šubarama, kako se za zavežljajima na leđima, i po kojom puškom obešenom preko ramena, ili pak livorom za pojasom, vrte kao muve bez glave, dok ih grlenim glasom, proziva opunomoćenik komande mesta . . .hm. . .Narodnooslobodilačkog odbora, i upućuje u konfiskovane nemačke i mađarske, odnosno kuće okupatora i njegovih saradnika.
Ni to nije neka tematika za spomenik. Ali, reči velikog Brace, po kome je naše mesto umalo ponelo ime Kertesvaroš, urezale su mi se u sećanje, ako i njegovo celokupno delo . Kad se ja kao mađar ne bojim . . .eto . . . Dana današnjeg, kada bi bilo kog na primer novosađana, ili građanina Vojvodine, ili pak žitelja Srbije, pitali po čemu na prvi pogled, odnosno na prvi pomen prepoznaju Kertesvaroš, krenule bi asocijacije prijemčivije Isidorinoj „Hronici Palanačkog groblja“ Vunoplet, Nopal, Građevinar, Radnik, Sintelon, Limarska, Todor Dukin, PPO, Merkur, Majevica . . . JOGURT REVOLUCIJA, JOGURT REVOLUCIJA . . . Majevica, i dva pokojna „Juga“ srušila su birokratsku vojvođansku vladu , “ Dva Juga“ to Vam je gradska četvrt u Novom Sadu, bliska odrednica, stanovati kraj „Dva Juga“ znači živeti blizu nekadašnjeg Jugodenta i Jugoalata, uz Majevicu iz Kertesvaroši, tri najveće jogurtrevolucionarne firme .
Jogurt revolucija, pa po tome se Kertesvaroš pamti . Zašto onda da taj slavni događaj, kada su jedan komad i drugi komadi . . .srušili „Vladu u Novome Sadu“ , ne ovekoveči u hladnoj bronzi, koja bi grejala srca naših sugrađana, i služila kao dobar izgovor da se ubere dvostruka dnevnica i gulaš – paprikaš, u svakoj prilici, za koju se traži polaganje venaca, po protokolu . . .
Pošto se spomenik ne podiže u Novom Sadu, eto recimo ispred poslastičarnice Carigrad, gde bi bio ograničen okolnim zgradama, i praktično nevidljiv među brojnim prolaznicima, u Kertesvaroši, na velikom platou ispred Majevice, mogao bi doći do punog izražaja. Koncepcija spomenika je krajnje jednostvna . Radnik širokih ramena , u jednodelnom bravarskom kombinezonu, sa za zalaktanom košuljom, razbarušene kose, i brkovima „A la Matija Ljubek“ u tročetvrtinskom raskoračnom stavu, zamahuje desnom rukom sa polupraznim tetrapakom jogurta, u pravcu Novog Sada, odnosno na istok, dok istovremeno simbolički, nemim bronzanim usnama, izvikuje dobro poznatu parolu : „Kruniću piiiiiiiiiiiiiiiiiiip što si narod izdo „ Spomenik bi uradio neki od stopedesetdva magistra umetnosti, akademska vajara, koliko ih mislim ima samo u Novom Lugu, prvom selu severno od Kertes Varoši . Spomenik bi bio izliven od sekundarnih sirovina, pardon, polufabrikata obojenih metala kojima je istekao resurs, koji se još uvek mogu , mislim . . . raspitaću se kod sakuplječa sekundarnih sirovina, da li se još uvek mogu naći u krugu ustaničke Majevice, ukoliko bi polufabrikata bilo više, spomenik bi bio grandiozniji . . .
Naravno, ni Priložnici ne bi bili zaboravljeni, ukoliko bi priloga bilo više, a sekundarnih sirovina sakupljenih u većoj količini, mogli bi se , u stilu vojske starokineskog cara, izliti tipski radnici u košuljama zalaktanih rukava, sa čašom jogurta u ruci, a svaki bi. . .preuzimao lik, nekog od priložnika, po principu „ Što prilog zamašniji – to lik svetliji“ . Pa sad, dali bi se stalo na spomeniku, ili bi u obzir došlo spomen obeležje, ili pak mauzolej . . . Eto , zamislite koji bi podstrek stranim ulaganjima i oživljavanju privrede Kertes Varoši bio, kada bi potencijalni investitori, predvođeni stečajnim upravnikom, u pratnji odbora poverioca, stupili nogom, na velelepni mauzolej, ispred Majevice, a na julskom ustaničkom suncu, na desetine autobusa, prepunih školske dece, u obaveznom obilasku znamenitog mesta, od strane mlađahnih učiteljica, svetlo izblajhane kose, sa crvenim maramama oko vrata, sa ponosom u glasu, govore okupljenoj deci „Sa ovog mesta, su četvrtog oktobra 1988- me godine , radnici iz kertesvaroši , pešice krenuli u Novi Sad, da tamo daju svoj neizreciv doprinos antibirokratskoj revoluciji „ Uvek se nađe poneko, da „Izbaci „ ustaničke parolu „Živeo drug Braca“ „Živeo Sloba“ „Živeo SPS“.
E. . .da je sreće bilo, ne bi se danas deset Majevica tražilo za jedan polovni ruski helikopter .
Dip.pravnik Višekruna Đorđe,
veliki besednik Velike lože Vojvodine
