U tom trenutku samo sam nemušto upitao: Da li si siguran da su ti zapalili kuću, da nije nešto drugo u pitanju?
-Ne, zapalili su mu, kamere su sve snimile. Sve mi je izgorelo, ceo moj život, više nemam ništa. Javljam ti se sa telefona Hitne službe iz Vrčina. Jela i ja smo dobro, probudila me na vreme. Voze nas za bolnicu, kontaktiraće te moj sin ujutru, reče mi Milan.
Šok, neverica, izbezumljenost mi je tada nastala. Prosto nisam mogao da verujem da će nakon mog prebijanja ići se još dublje i tragičnije. Tog trenutka sam Srbiju gledao kao maćehu. Plašio sam se za Milana i njegovu ženu. Čoveku nije više ništa ostalo, ali je ipak preživeo. Mnoge misli su mi tada padale na pamet. Plašio sam se da Milan ne okonča život ne samo sebi, nego i našim nalogodavcima, tj nalogodavcu za kojeg smo odmah znali ko je. Iskreno, čovek koji ima iza sebe unučiće, karijeru i koji zavšri na ulici zahvaljujući bahatosti pojedinaca i nereagovanjem državnih službi, šta mu drugo ostaje nego da svog ubicu odvede pred lice pravde?
Ali, opet, s druge strane, to je razmišljanje današnjeg naprednjaka, Milan ipak nije takav. I zaista, Milan je odreagovao i više nego ljudski i više nego razumno, a šta je uradi jedan član Srpske napredne stranke?
Elem, sumnje da iza paljenja kuće kolege Milana Jovanovića, kao nalogodavac je osumnjičen Dragoljub Simonović, u tom vremenu predsednik GO Grocka. Prilikom davanja iskaza pred policijskim službenicima, Simonović je ofirao sebe i rekao u jednom momentu da je on rekao policajcu ( kojeg je angažovao za izvršenje dela) da samo popriča sa Matorčevićem i Jovanovićem!? Takoreći u toj izjavi Simonović potvrđuje da smo mu nas dvojica bili meta. Simonović, pod velikim pritiskom međunarodne zajednice, biva uhapšen krajem januara 2019. Godine i provodi u pritvoru oko 40 dana. Za to vreme, tačnije do nedavno primao je redovnu platu predsednika iz budžeta GO Grocka.
Izlaskom iz pritvora, Simonović ne podnosi ostavku na mesto predsednika, već to čini ponovo tek pod pritiskom javnosti. Međutim, Simonović i dalje je aktivan član Srpske napredne stranke i kao takav i dalje rukovodi u opštini Grocka (nezvanično). Ali, vlast je vlast te Simonović više nije zvanično predsednik GO Grocka i to ga strašno iritira. S obzirom da je već osumnjičen za određena krivična dela, Simonović smišlja drugačiji pakleni plan.
Kako bi opravdao sebe kod svojih članova naprednjaka, koji ga još uvek drže u stranci, on kreće da piše tužbe. Pa tako danas, za sve tekstove koji su se pojavili u „etru“ a tiču se Simonovićevog naglog bogaćenja i drugih nečastivih radnji, on tuži MENE?! Tako da, zbog tekstova u Kuriru, Srpskom telegrafu, Blicu itd, Sima rešio da tuži mene.
Proteklih meseci, nema petka da mi ne stigne po jedna ili dve tužbe od strane Simonovića. Čitajući te tužbe, stičem utisak da prečasni građanin Simonović tuži tamo neku bitangu Matorčevića jer je pred lokalnom prodavnicom čitao tekstove iz raznoraznih medija javno o njemu!
Ne, po tim tužbama on nije predsednik Grocke za vreme pisanja tekstova i ja nisam novinar. Mislim to tako kaže prečasni građanin naprednjak Simonović.
Tako da ja, zaključno sa današnjim danom od građanina Simonovića, imam pred sobom 9 tužbi. Jadni građanin Simonović je toliko potrešen, da traži tričavih tri miliona dinara.
I zaista, ko smo bre Jovanović i ja da izbegnemo naručena ubistva? Kako sam se ja samo usudio da se suprostavim napadaču i da preživim i da pritom budem samo nedelju dana u bolnici? A i onaj moj kolega Jovanović.. Mislim stvarno. Zna li on pošto je benzin danas? Trebalo je to kupiti, dođi do njega, zapaliti… A on? On prežive i još jadan građanin Simonović da odgovara za to? Pa kako nas nije sramota da jednom članu Srpske napredne stranke nešto tako uradimo?
A da, zaboravih, Simonović je ostao dužan novac, prema optužnici, policajcu kojem je naložio da izvrši krivično delo. Ako se ne varam, oko 500 evra. Možda građanin Simonović hoće od mene, da naplati taj dug. Ipak su kamate u Srbiji ogromne, a možda je novac pozajmio i kod zelenaša..
Željko Matorčević
