„One su preživele pravu torturu od strane divljaka predvođenih dokazanim narkomanom, i ne samo narkomanom gospodinom Miketićem, napadima koji su preživeli ljudi, policajci naši i u Novom Sadu i u Beogradu. A čak i kada ne bi intervenisali, već bi samo pokušali da ih sklone, a oni ne bi da se sklone i samo dok ih nose onda bi kao svinje skičali, tražeći pažnju i tražeći osudu za srpske policajce koji su se ponašali profesionalno i osudu srpske države“, rekao je nedavno na svom Instagram nalogu, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, povodom demonstracija širom zemlje.
Ujedno, sud u Novom Sadu je odredio pritvore Vučićevim najbližim saradnicima, među kojima je i Goran Vesić. Zanimljivo je gledati odbore naprednjaka po Srbiji koji pod naredbom pišu saopštenja kako su „bezuslovno uz Vučića“. Gotovo identično kao što si nekada gročanski naprednjaci bilo bezuslovno uz bivšeg predsednika, Dragoljuba Simonovića, koji sada čami u zatvoru.
Međutim, ima velike razlike između podrške Simonovići i podrške Vučiću. Simonović nikada nije ostavio svoje ljude na cedilu kada je i najteže bilo. Branio ih je svim silama, nije ih se odrekao. Toliko je bio istrajan da Simonović u svojim redovima nije hteo ni neke narodne poslanike sa kojima je bio od ranije u sukobu i nazivao ih „lopovima“, bez obzira što ih je Vučić primio uz svoje skute.
S druge strane, danas gledamo kako je Vučić izdao svoje najbliže saradnike, kao što je Goran Vesić. Takođe, ne treba zaboraviti da je Vučić i Simonovića sa kojim je takođe bio u izuzetno dobrim odnosima, pustio niz vodu jer su mu „sa zapada tako naredili“.
Prosto je neverovatno da kroz istoriju Srbi nisu gotovo ništa naučili. Za prvi voz koji je krenuo iz Sarajeva za Jasenovac, možda se i nije znalo gde odvode sve one ljude. Kasnije, u toku Drugog svetskog rata se za Jasenovac itekako čulo, ipak Srbi su ulazili u taj voz, znajući da idu na klanje.
Možda sadašnja slika nije tako crna jer neće biti klanja, ali tamnica će i te kako biti. I to su svesni svi preživeli naprednjaci. Jedino što je Vučić u dalekoj prednosti ispred svih njih, jer on svoj potpis nigde nije stavio. Stavili su ga drugi. Kada dođe tamnica, tek tada će tvrditi da ih je vođa naterao na potpis, ali će onda dželati postaviti pitanje, pa što ga nisu tada prijavili jer to je krivično delo. Vučić će se i tada, kao i do sada praviti lud. Kao da se ništa nije desilo.
Naprednjaci iz Grocke nisu verovali ni da će Simonović pasti. Pričali su kako je on u odličnim odnosima sa Vučićem, i da je sve ovo predstava za javnost. Isto tako misle, iako su već sve više svesni realnosti, da je sve ovo igra i sa Vesićem i drugima. Kada jednog dana dođu i do njih zbog potpisa, možda će se tek tada probuditi.
Voz još nije stigao na zadnju stanicu, još ima šanse da se prebegne, ali nema više mesta zaboravu. Iako se misli da je memorija u Srba slaba, sada je ipak prepuna i nema više mesta za unose ičega, tako da će pamćenje ostati.
Na kraju moram da citiram predsednika Srbije, i da se prosto upitam kako li će gročanski naprednjaci skičati kada budu došli po njih, dok ih vođa nadgleda negde iz inostranstva sa slobode? Ako i dalje gročanski naprednjaci misle dim se to neće desiti, upitajte ih gde su im prethodni predsednici odbora, gde je Simonović, gde je Pantelić? Ne moraju dalje iz svog dvorišta ići.
O „palim prvoborcima“ nekom drugom prilikom.
Željko Matorčević
