Vidovdan, a knjiga „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“ nije izašla. Od bestselera nema ni naslova. Svet ostaje bez saznanja kako da oni sami izađu na kraj sa svojim obojenim revolucijama. Zabrinutost svuda raste, osim u Srbiji. Mi znamo, po onim stihovima „sve što kaže znam da nije“, i zato se baš na Vidovdan okuplja takozvana i pobeđena Vučićeva obojena revolucija. Mi normalni to nazivamo „narod u borbi za pravdu“, ali on ima svoj naziv.
Srbija je krenula ka Beogradu, ali pojaviše se problemi. Dojave o postavljenim bombama u SVIM vozovima na SVIM prugama. Toliko bombi ni Izrael ne troši u Gazi. Kako baš danas, kada protivnici vlasti, koji su obeleženi kao siledžije i pobunjenici, treba da stignu u Beograd, a ovi mirni, koji žele da uče, verujem dopisno iz Mitrovice i Zabele, uplašeno čekaju opozicionu rulju. Pa ko je ovde siledžija? Opozicija i studenti žele da mirno putuju, a neko podmeće bombe. Studenti nisu sami sebi postavljali bombe. Mora da je neko drugi. Svi se pitaju ko bi mogao stajati iza obustave saobraćaja. Nikako da se nađe odgovor. Nikome nije ni palo na pamet da bi vlast to mogla sama da inscenira. Ne, nikako, ova vlast je ozbiljna i odgovorna. Sprečila je saobraćaj iz proste brige za građanstvom. Ne želi ona da se narod slučajno okupi, a da bi sve bilo bezbednije, jedni ne treba da dođu, ali zato drugi treba. Iz pravca juga, autoputem stižu džipovi i mini busevi sa pripadnicima policije. To je dobro, jer mnogo kriminalaca čuči u Pionirskom parku i u zgradi Predsedništva. Treba tu bandu nadzirati i eventualno sprečiti da se samonenapadnu.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija- Žig info/ veštačka inteligencija
