Od kada sam se počeo baviti novinarstvom, nikada nisam hteo da mešam politiku i sport. Ili politiku i kulturu. Međutim, na moju veliku žalost, politika i podele su od pre četiri godine (otprilike) ušle na velika vrata i u sport i u kulturu.
Meni je bolna tema da pišem o tim podelama, pogotovo ako uzmem činjenično stanje današnje teme, a to je da su u pitanju naši najmlađi sugrađani koji nisu ni svesni šta se dešava jer deca kao deca, oni imaju taj neikvareni takmičarski duh u svetu iskvarenih ljudi.
Uzimajući sve to u obzir, dugo sam se premišljao šta da uradim sa informacijama koje stižu i koje su evidentne, a tiču se Kjokušnkaji karatea.
Verovatno ću u ovom tekstu pogrešiti oko naziva pojedinih formi zvanja ili u nekim podacima i zbog toga se unapred izvinjavam.
Da krenemo..
Vikipedija kaže da Kjokušin kaikan je stil stendap, ful kontakt karatea, koji je 1964. osnovao korejsko-japanski karate učitelj Masutacu Ojama. Kjokušinkaikan na japanskom znači „društvo krajnje istine“. Kjukošin ima korene u filozofiji samousavršavanja, discipline i teškog treninga. To je ful kontakt stil koji se primio širom sveta (tokom više od 40 godina treniralo ga je preko 12 miliona ljudi).
U vikipediji se još navodi i da Nakon Ojamine smrti 1994. godine IKO se raspala u dve grupe, zbog ličnih sukoba oko toga ko bi trebalo da nasledi Ojamu .
Tako je nekako i u Grockoj. Jer, prema onome što ja znam, na početku su bili svi jedan tim, a danas su razjedinjeni u tri grupacije! Podele idu čak i u slovnim dodacima , u smislu nije kjokušinkai već kjokušin-kan!? ..
Od svega, najviše me je zaintigrirala informacija o „fotošopiranim“ diplomama. Naime, rođeni brat predsednika GO Grocka, Slavko Simonović, sa zvanjem Šihan, kažu da je uradio svoje diplome toliko nestručno da su počeli da mu se smeju. Iskreno, ja sam prisustvovao na bar jednom turniru ili, kako se to zvalo, danu borilačkih veština u organizaciji Slavka i meni je bilo , onako kao laiku, sve to ok. Ali , prisustvovao sam i organizaciji „drugog tima“ u organizaciji Zorana Lalića, i isto tako mi je delovalo sve ok. Stim što je Lalić organizovao samo takmičenje u kjokušinkajiu, ne i predstavljanje drugih disciplina..
Elem, povodom tih diploma, samo sam malo guglovao i dođem do,moram priznati i ne baš iznenađujućih rezultata.
Naime, Šihan Slavko je izgleda nevešto preravio diplome koje je moguće pronaći na netu.. Kao da je korišćen fotošop, a evo i kako:
Diploma „Kyokushin Ravi Govindan“. Na društvenoj mreži postoji ovo ime gde u albumu, postoje slike diploma, njegove i još jednog majstora. Na njegovoj je kaligrafijom ispisano njegovo ime, tj. prezime… ラビチャンドラン殿
Po ovome, Slavko je prepravio je originalnu diplomu IKO 1 Kancho MATSUI Group, obrisao tekst sa leve strane na engleskom jeziku, dodao „Dojo kun“ (zakletvu) i svoje logotipe, a od ove godine i logo IFK organizacije čiji je on predstavnik za Srbiju. Na desnoj strani je ostavio tekst na japanskom, koji je istovetan kao i na engleskom. Međutim, Slavko se izgleda „zeznuo“ jer je sve vreme „štancovao“ ime pravog majstora kjokušina…
Tako su više njima podeljene diplome , praktično sa istim imenom ako „prevedemo“ sa japanskog tekst.Ima još niz detalja koji izražavaju sumnju da je njegova majstorska diploma falš, a vezani su za amatersko korišćenje fotošopa, ali to neka drugi sude…
Pored Slavkovog „Škorpiona“, u Grockoj postoje još klubovi „Tigar“ i „Tornado“ (barem podela što se tiče). Naravno, ni ovi klubovi nisu „sveci“ među kjokušinkaji svetu. „Tornado“ kojeg je pokrenuo Aleksandar Petrović, bio je zajedno i sa Slavkom a kasnije i sa Lalićem. „Tornado“ je jedno dva meseca bio u, po meni smešnoj fazi, kada jedan od njih na internetu nabavio diplomu, ali bukvalno, i nakon toga je postao član neke izmišljene federacije.. Tornado se posle prišljamčio drugoj organizaciji. .Jedva se izvukli.
Tu je naravno i Tigar kojeg predvodi Zoran Lalić. On mene podseća na pritajenog Tigra. On toliko ćuti, prikriva se. I to možda zvuči ok, dok se ne sagleda malo više u dubinu i shvati da on tu najviše, tim prikrivanjem i delovanjem izokola deluje van sportskog duha i iskoristi ponekad nekog. Lalić je tu bio zajedno sa njima , u celoj priči. On sigurno zna dosta toga i ko zna šta se zna i o njemu.
U svakom slučaju, mene sve oko kjokušinkajia podseća na filmove o Brus Liju. U tim filmovima stalno ima nekih podela na neke učitelje, dobro i zlo…
Na kraju bi se vratio na početak. Svi ovi akteri su prvenstveno neko ko je angažovan u radu sa decom. Neko je tu manje zlo, neko veće, neko nije.. Uopšte to nije bitno. I ako me pitate: „a šta sada, gde decu dati da uče karate“, reći ću samo odlučite sami! Nisam želeo da budem prvi koji će pokrenuti bilo kakvu informaciju oko zloupotrebe u bilo kojem sportu. Zlonamerni će odmah reći kako meni ništa nije sveto i kako sam udario na najmlađe.. Nešto tako će biti i posle ovog teksta, verujem… Ali nije mi ni to bitno, na to sam navikao. Po meni, treba ređati sportske rezultate i one su najmerodavnije. Ali ne lažne, već prave sportske!
Sdruge strane, ne treba ni ćutati o ovakvim stvarima. Neko je umešao politiku i sport i taj neko treba da odgovara. Najmanje što treba jeste da deca ispaštaju. Da se, recimo nakon decenije vežbanja dokaže da je sve bilo uzalud jer su diplome, ili savez u kojem se takmičio-la nisu validni.
Dok sam ja urednik Žig Infa, sport će uvek imati prednost u objavljivanju, ne vezano da li je tim Zvezdin ili Partizanov!
Željko Matorčević
