U Beogradu znaju koga je njihovo oružje ubijalo… Ovo je poruka koja je stigla iz Moskve.
Vučić je od Srbije napravio nepouzdanog partnera u svetu, a od sebe, već odavno, najposlušnijeg NATO podanika.
Do nedavno Srbija „nije prodavala“ oružje i municiju, a onda posle druge ili treće opomene iz Moskve, Srbija, po rečima Vučića, obustavlja prodaju oružja. Obustavljamo ono što tobože nismo radili. Dok sa jedne strane na tarzanskom ruskom jeziku Vučić pokušava da se ponovo dopadne Putinu, sa druge strane srdačno se ceri i ulizuje svim mogućim liderima Evropske unije. Pomislio je da je pametan ako prodaju oružja trećim stranama prikaže kao prodaju delova pa da ih oni sami sklapaju. Umislio da je on neka srpska IKEA, pa da, kao nameštaj, kupuju i sami sklapaju. Ali za razliku od stolova i stolica na sklapanje, koje ne ubijaju ljude, rakete i minibacačke mine, sa jasnim oznakama srpske proizvodnje, to jedino i rade. Koja je razlika ako prodajete raketu za VBR Grad iz delova – odnosno ako nekome prodate posebno upakovano telo, rep i bojevu glavu, a ne celu raketu u kompletu? To je samo sigurnije za transport, a sa druge strane je samo administrativna obilaznica. Da li je mislio da, dok sa jedne strane sisamo ruski gas po najnižoj mogućoj ceni, sa druge možemo učestvovati u „proksi pomaganju“ u ubijanju ruskih vojnika? Da li stvarno mislimo da lizanje sa Zelenskim i ponude o obnavljanju ukrajinskih gradova ili manjih oblasti mogu da se finansiraju od uštede od niske cene ruskog gasa?
Rusija je još jednom dala šansu političkom manekenu, ali ne zbog njega, nego zbog građana Srbije. Rekli su da „veruju“ da će prodaja oružja biti obustavljena, ali da će pratiti situaciju i ponašanje ovog našeg Minhauzena.
U Srbiji je haos. Cveta korupcija i sve polako prelazi iz lake samovolje u tešku glupost i naprednu diktaturu. Konferencije za štampu i gostovanja po televizijama se završavaju nekom neprikrivenom histerijom i mega osionošću. Nema on više strpljenja za ovaj narod. On nije više predsednik ovog naroda, niti je ovo njegov narod. On sve nas posmatra kao stoku ili lične robove. On liči na stranca koji je okupirao ovu zemlju i od nje napravio ličnu koloniju. Sve oko sebe gazi i ponižava. Poslednje uvredljivo od njega je poseta vojsci, a obukao se kao da je krenuo da se igra sa decom napolju. Da li kao mali nije imao dovoljno drugara ili se nije dovoljno izigrao – eto, ne znam. Ministar Gašić, bez obzira ko šta misli o njemu, na sastanak sa vojnim vrhom došao je u odelu i na taj način pokazao poštovanje prema odbrambenim snagama Srbije. Ovaj je došao u košulji, kratkih, savijenih rukava i raspasan. Košulja visi van pantalona i kao takav prima raport od oficira i vrši smotru gardista postrojenih u njegovu čast. U neka prošla, ponosnija vremena, srpski oficir ne bi sebi dozvolio da ovako odevenoj osobi preda raport i salutira. Ovo je više ličilo na vežbu i da je raport predat nekom rendom liku koji glumi predsednika, da bi sve delovalo verodostojno.
Na KZN i na pitanje novinara o načinu oblačenja, on optužuje Gašića za loše odevanje. Neki bi rekli da je to ponašanje nekog dripca, a ne najvišeg državnog zvaničnika. Zadržaću poštovanje prema funkciji predsednika, ali isključivo prema funkciji, jer će neko drugi ubrzo obavljati tu dužnost i nadam se da će se potruditi da vrati ugled funkcije koju obavlja i da će se držati ustavom propisanih dužnosti predsednika Republike.
Ma koliko god tvrdio za sebe da je pametan, stalno naseda na direktive zapadnih šaptača koji ga teraju da sve što radi – radi protiv interesa Srbije, a on, verujem, ima „nešto“ u procepu, radi sve samo da ne dođe do stezanja. Ne vredi. To što mu je u procepu ne kontroliše Zapad – bar ne još zadugo. Stega i pravda su u rukama naroda, a kada narod stegne – onda tu nema popuštanja.
Goran Pekarski
Naslovna: Mreže
