U tekstu koji je pred Vama poštovani čitaoci osvrnuo bih se na aktuelni trenutak, ma koliko teško meni bilo da pišem i vama da čitate, realnost se ipak mora poštovati ma koliko surova ona bila, kao i na nekoliko poslednjih izjava naprednjačkih funkcionera.
Iako smo svi i gladni i umorni počeo bi optimistički. Realnost otprilike ovako izgleda. Ljudi sad je dosta ili će te se opametiti i složiti ili će sve otići bez traga, kako je krenulo, a na pravom je putu. A složiti se može samo tako što ćeš otići kod Amerikanaca i reći im da ćeš 10 puta više dati nego radikali samo da te dovedu na vlast. A one budalaštine da narod na izborima sebi bira vlast u to više ni vrapci na granici ne veruju.
Samo reci daću Kosovo, Sandžak i Vojvodinu. Nemaš ni šta puno dati, jer Kosovo je već Američko. Kad budu sve dali onda će Amerika izgubiti interes za izborima i pustiti nekog 50 godina ,kao Tito, da vlada. Izbori se prave samo kad imaš šta opljačkati, to je stari američki recept. Sa obzirom da već 15 godina koliko pratim političku scenu nepogrešivo prognoziram ishog glasanja, zbog čega me stranački lideri redovno zovu i angažuju, daću sebi za pravo da to opet učinim, pred predstojeće izbore, trenutni odnos snaga je sledeći: SNS- 55%, DS- 6%, SRS-5%, SPS-7%, SDS-Tadić- 2,5%, Dosta je bilo- Saša Radulović- 1,5%, DSS- 2%, Dveri 2%, LDP 1%, SVM 1%,Vojvodjanska partija 1% i LIGA Nenada Čanka 1,5%.
Dakle kao što vidimo iz trenutnog raspoloženja opredeljenih birača, da je Ajnštajn bio u pravu kad je govorio, „samo su svemir i ljudska glupost beskonačni ali za svemir nije siguran sasvim“. Pred izbore bih podsetio sve svoje sugrađane, stanovnike AP Vojvodine da ima stvari koje moraš raditi sam, a najvažnija od njih je da misliš svojom glavom. Na predstojećim pokrajinskim izborima moraš pokazati da još ima takvih ljudi. Izborni dan je jedan u nizu dana, borba za Vojvodinu traje duže od svakog života jer da smo vodili borbu za Vojvodinu od 1918. kad je bila najrazvijenija zemlja Evrope ne bi morali od 2015. kada je jedna od najgorih.
A Vi, drage Lale, samo ćutite i sedite kod kuće. Do sad smo se merili sa Švabama, Francuzima i Šveđanima, hranili smo celu Jugoslaviju i nesvrstane pride a danas se merimo sa Bangladešom, Somalijom i Madagaskarom. Ako je to tebi dobro…ti samo ostani kod kuće na izborni dan. Da li imamo alternativu ovom i ovakvom SNS-u? Pokušaj mojih istomišljenika i mene, vodećih aktivista SNS-a, koji smo izneli kampanju stranke, kako na internetu tako i na terenu da osnujemo frakciju 2012 godine je bio motivisan pre svega katastrofalnim kadrovskim rešenjima, jedno od tih rešenja je svakako i gradonačelnik Beograda – Siniša Mali.
U moru njegovih bisera bi se zadržao na poslednjem, izrečenom na konferenciji posvećenoj objavljivanju ugovora o projektu „Beograd na vodi“ naime gradonačelnik je kao tipična spodoba, karikatura u ljudskom obličju, stoka beslovesna, URBI ET ORBI pred celim svetom da mu se smeje obnarodovao da je UGOVOR POSTAO PRAVOSNAŽAN. Pravnosnažna postaje samo sudska presuda – kada se protiv nje ne mogu koristiti redovni pravni lekovi, a Ugovor stupa na pravnu snagu, obično danom potpisivanja, ili nekim drugim danom – po volji ugovornih strana.
Da se vratim nezadovoljnim naprednjacima. Danas smo svedoci novog predloga Radomira Nikolića, sina Predsednika Srbije da se dopusti osnivanje frakcija u okviru SNS-a. Da li će ovaj četvrti pokušaj frakcijašenja u okviru SNS-a uspeti, ostaje da se vidi. Prvi takav pokušaj ,sada već daleke 2012. godine,sam upravo ja pokrenuo putem interneta a u čemu mi se advokat Vladimir Cvijan pridružio je propao i to ne zato što nas članstvo nije podržalo već naprotiv, zato što je Cvijanu plaćeno da se dislocira iz Srbije u Ameriku i tako izda veliki broj ljudi koji je za nama krenuo, ne pristajući na još jednu prevaru. Još prilikom osnivanja SNS-a, na osnivačkoj skupštini je usvojen statut stranke koji je u jednom članu predviđao da postoji frakcija u stranci. Posle Skupštine, kada su objavili statut na internetu, taj stav u tom članu je – izbrisan. Po zakonu, to niko nije smeo da uradi, jer Statut je izglasan na Osnivačkoj skupštini.
Ova činjenica je mene kao administratora profila Aleksandar Vučić na facebook-u sprečila da zajedno sa saborcima iz izborne kampanje i pored ogromne podrške koju sam imao, početkom 2012 u stranci, osnujem formalno frakciju, frakciju koja bi bila u skladu sa Statutom stranke, frakciju koja bi imala odbornike u 26 opština Srbije, što danas nema ni jedna opoziciona stranka. Kasnije su usledili pokušaju sada pokojnog Dušana Jakšića a posle i Vladimira Cvijana da neformalno okupe delove nezadovoljnih ljudi koje sam ja na internetu tehnički predvodio, sa kojima sam prikupljao finansijske malverzacije Demokratske stranke i prosleđivao ih Aleksandru Vučiću na redovnim nedeljnim sastancima koje smo imali u njegovom kabinetu na Starom Merkatoru. Podsećanja radi, svojevremeno, pre četvrt veka i sam Blagoje Adžić, V.D. Vrhovni komandant slavne i nepobedive JNA zalagao se za uvođenje višepartijskog sistema – ali u sklopu komunističke partije i šta više, navodio kako mu stižu anonimna pisma, u kojima piše sve i svašta, a on / sic . / NE ZNA KO IH PIŠE JER IH NIKO NE POTPISUJE . ..
Dakle, vrlo je verovatno, gotovo izvesno, da je Cvijanova uloga, a čega sam se od starta pribojavao, upravo bila da izvuče nezadovoljne članove iz stranke i tako omogući Aleksandru Vučiću da ostane večan i nesmenjiv. Cvijan je za akciju usmeravanja našeg nezadovoljstva u pogrešnom smeru, bogato nagrađen.
I kao što je Cvijana kupio Vučić isto se desilo i sa Vojislavom Šešeljem. Igrom slučaja sam bio svedok i ove kupoprodaje, može se čak reći da sam im doneo sreću jer su neposredno nakon druženja sa mnom, kupljeni. Naime, vezano za štampanje knjige o saradnji i neposrednim opažanjima u Vučićevom kabinetu sam početkom 2015. godine imao nekoliko sastanaka sa Vojislavom Šešeljem u njegovom kabinetu na Magistarskom Trgu u Zemunu i svedok sam nagle i nesvakidašnje promene u odnosu lidera radikala u odnosu prema Aleksandru Vučiću lično, što je rezultiralo u aprilu mesecu, samo u roku od mesec dana od početnog oduševljenja mojom knjigom Nemilosrdni anđeo- Vučić i ja do odustajanja od štampanja knjige iz navodno finansijskih razloga.
Čak je i Šešelja kao hercegovca, a znamo kakav je njihov obraz, bilo sramota da me gleda u oči i laže već mi je odustanak od štampanja knjige saopštio preko Vjerice Radete, iako je upravo on naručio ekspresno pisanje knjige i u tri navrata mi tražio da napišem još događaja jer knjiga mora da sadrži minimum 150 strana. Vidimo da se danas Šešelj ućutkao kao buba zbog vraćanja u Hag kao osnovnog razloga.
Đorđe Višekruna – Bivši član Pokrajinskog štaba SNS za Vojvodinu, koordinator Vlade Vojvodine za kapitalna ulaganja, najbliži saradnik Bojana Pajtića i Aleksandra Vučića
