Iznenađenje izbora svakako jeste- Aleksandar Vučić, anonimni i neafirmisani politički đuvegija, za kojeg nije glasao niko a momčić osvojio 131 poslanički mandat!
Ne mislim na onog Aleksandra Vučića što ko skočimiš iskače i iz poštanskog sandučeta, već ovog za kojeg, rekoh, niko živi glasao nije, a on odrao takmace ko na sunetu!
Još ne sretoh čoveka koji rekao: „Zaokružio sam broj 1“, naprotiv, evo se svi majkom kunu da nisu, pa zato malog i smatram apsolutnim iznenađenjem i moralnim pobednikom izbora, jer ako imaš glasače koji se nekim čudom stide da priznaju da jesu to- ti si, brate, zajebaniji igrač nego što iko pretpostavlja i u daleko većem problemu nego što možeš da zamisliš!
Izvini što ne persiram, velim mlad si još, nepoznat široj javnosti, pa mi se još može, dok se ne dohatiš vlasti.
Čudo jedno kako ljudi imaju potrebu da se pravdaju i kad ih niko ništa ne pita, a naročito kad ih niko ni zbog čega ne osuđuje!
Mislim na pomenute koji nisu glasali: „ne pomerio se s mesta ako lažem“, ali imaju potrebu prvo to da pomenu pa pitaju za zdravlje?!
Zdravlje, onako, hvala na pitanju, ali ne razumem zašto stid zbog nečega što ste učinili verujući u to, osim ako niste učinili ne verujući u to, ali računate bolje da ja popijem „brufen“ pre nego što Aleka zaboli glava!
Dorbo, daleko je od nečega čime se treba hvaliti, ne bih ni ja trčao ulicom i sav presrećan urlao: „Ojeo sam se, ljudi, samo da vidite kakav osip imam, vrh“, ali nije ni za toliku sramotu ukoliko ste učinili iz ubeđenja?!
Problem je, i to za mladog „pritajenog naprednjaka- skrivenog radikala“, što njegovo biračko telo ne postoji, već su to ljudi koji u strahu, muci i što je najgore- vođeni mizernim, sitnim interesima glasaju i beže s biračkih mesta pognute glave!
Lično, cenim svakog ko je zakrućio taj famozni broj 1, to prizna i kaže: „Da, nisam na drogama, nisam pijan, nisam lud, nije me lako prevariti, nisam slabovid pa sam omanuo broj, već sam glasao iz ubeđenja i vere da ovaj čovek može da pomogne Srbiji“!
Za sad još ne sretoh takvog, a mladac opet overio vizu na četiri godine priča, priča, priča, priča i ako sam izostavio da napomenem- priča, koje verovatno imaju srećan kraj, ali im se kao u onim indijskim serijama nazire tek u 18.789. epizodi, i to ne sasvim jasno (a epizoda se emituje jednom u dve nedelje)!
Razumem, pravo da vam kažem, i ove što su prodavali glas, jer u državi gde iz vlasti u vlast svako prodaje narod žive vage i državu kao da je polovna veš mašina, i to ukradena iz komšijskog podruma- šta narodu ostaje osim da proda još jedino vredno što ima- glas!
Ponos nema poodavno, obraz otišao na doboš ko indeksi: Nikolića, Malog, Živkovića, Stefanovića, morala ostalo koliko da tslači kumu kako kum prekorači prag i otputuje negde, a kičme taman dovoljno da se još savije za to parče hleba kraj kante il kontejnera!
Razmem, rekoh, ali ne opravdavam, jer, evo, nemam 1000 diara u novčaniku danima, i nema sile zbog koje bih je zaradio na takav način!
Lično, manja mi je muka da mi deca kažu: „Gladna su“, negoli da znam kako su sita jedne večera a zbog toga sam im se, da izvinite, posrao u budućnost!
No, možda je lako meni da pametujem, snaći ću se i za tu hiljadarku, ali za obraz ne znam kako bih, no „kad glad zazvoni na vrata glasači trče kroz prozor do glasačkog mesta“, kako otprilike glasi ona stara, s tim što govori o gladi i ljubavi, ali ko u Srbiji još ima vremena za ljubav kad blagostanje ne može da čeka, a za ljubav će imati vremena, za dve godine, najkasnije, jer nije ljubav glasčki listić pa da je unovčiš!
Zašto napisah sve ovo?! Ako znam jadi me znali što kažu na mojim brdima, valjda me smorilo što od jutros slušam odgovor na pitanje koje baš nikome nisam postavio?!
Glasao si, majstore, kako si glasao, odnosno, nisi glasao ali si večerao svoju jedinu mogućnost da učiniš nešto za sebe i potomke na duže i dalje o d jedne večere i sve u redu, samo ubuduće bez kuknjave, jer jedna ili dve „crvene“ ne zatiskuju guzicu zadugo!
Lepo je videti da je Srbija dala šansu novom, mladom i nekompromitovnom kadru…kako se, beše, zove…Aleksandar pa nešto na ić na kraju?!
Ne znam čoveka, anonimus totalni, niko nije glasao za njega, a mali odrao rivale ko Ron Džeremi one nesrećnice što mu zapadnu za snimanje!
P. S. Ko je prodao glas (a bilo je slučajeva, ne spekulišem) samo nek mi kaže ko je on znamenitih ličnosti na njoj i ima od mene još toliko, čim bude plata, i alal mu i obraz i đon!
Mali, nek ti je sa srećom vlast i čuvaj se ponajviše sebe, jer ovi što te glasaju zapravo nisu glasali za tebe (ne svi, da ne grešim dušu), već plašećite se, ubeđeni da ćeš znati ako su se zajebali pa zakružili koj broj osim 1!
Ako vladaš prestrašenim narodom nisi priča za laku noć, već babaroga s kojim bi radije da budu dobri dok se ne nađe neko kuražniji da stane pred nju i kaže: „Ne postojiš, osim u bajci, a takih mi je bajki dosta“!
P. S. Nisam glasao za Vučića, onog mi presvetog groba (ko zna zna na čiji mislim ali mi je teško da izgovrim i napišem), ali bih samo da am zao da „neće“ niko.
Greota, bre…
