Изгледа да је општина Гроцка за Српску напредну странку постала оно што је за вернике Јерусалим. Место ходочашћа. Али, за разлику од верника који иду пут светих места, напредњаци се концентришу на једно – Лештане. Сутра ће, како је већ најављено, по трећи пут одржати свој „спонтани“ скуп под ироничним називом „Грађани против блокада“. Ако рачунамо и онај недавни перформанс у Болечу, долазимо до занимљиве математике која каже да у целој Гроцкој постоје само два места вредна посете.
Човек би помислио да у нашој општини цветају руже, да су сви проблеми решени, па је партијским првацима досадно. Можда је баш у Лештанима ваздух толико чист, а политичка енергија толико јака да просто вуче на окупљање. Или се, пак, воде оном старом народном – трећи пут и Бог помаже. Када већ ни сами себи не могу да помогну, па чак ни свеприсутни вођа, можда се надају да ће нека виша сила коначно подићи тај рејтинг који стрмоглаво пада. Можда им Бог помогне, кад већ дневнице од 50 евра, о којима је Жиг инфо писао приликом скупа у Болечу, очигледно нису довољан мотив.
Ипак, избор Лештана има и своју мрачнију, али за њих очигледно логичну страну. Ово насеље им дође као сигурна база, друга кућа. То је место где сам и сам, 2018. године, брутално пребијен само зато што сам радио свој посао. Највећи батинаши, како су чак и провладини медији стидљиво писали, долазе управо из овог краја. Можда је сутрашња шетња заправо племенитог карактера? Можда су се, у налету новооткривене борбе за владавину права, одлучили да прошетају и коначно пронађу нападача на новинара Жиг инфа? Био би то револуционарни корак – да они који блокирају улице „против блокада“ успут реше и један стари случај напада на новинара. Позовимо их да то и учине.
Али, оставимо сатиру по страни и погледајмо реалност. Упркос високим дневницама, упркос уценама којима су изложени радници јавних предузећа да се на тим скуповима појаве, слика је јасна. Масовност коју на улицама широм Гроцке показују млади људи у протестима подршке студентима, за напредњаке остаје недостижан сан. Та енергија се не може купити новцем нити изнудити претњама.
Једино право мерило односа снага у једном друштву јесу избори. Они исти избори које су годинама расписивали кад год им се прохтело, а које сада по сваку цену избегавају. Уместо избора, добили смо апсурд – партија на власти блокира улице како би протестовала против блокада. Као да лопов виче: „Држ’те лопова!“
Без обзира на све њихове представе, једна ствар остаје чињеница. Народ је прогледао, а страх полако нестаје. Сваки њихов нови скуп је само још један доказ панике у којој се налазе.
На крају, како би то наш народ рекао: „Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“.
Жељко Маторчевић
Насловна: Снимљен екран/друштвене мреже
