Naprasno smo saznali da u Srbiji postoji neko, ili nešto što sebe naziva „Lojalisti“. Kaže predsednik naše države da su to pretežno muškarci.
Kaže da ima i žena, ali manje, i da su se oni skupili i zakleli na lojalnost. Predsednik dalje reče da su se krvlju zakleli da oni nikada neće sa „žutom bagrom“ ili reče „ološem“, ili tako nekako. Iz ovakve izjave proizilazi da su „Lojalisti“ neka vrsta političkog krila koje ne izlazi na izbore, ali zna sa kim neće u koaliciju. Da li su oni religijsko-političko krilo SNS-a, neka politička struja, ili neka sekta?
Zašto kažem religijsko? Pa zato što se tu spomenula i crkva u kojoj su dali zakletvu. Da li je crkva upoznata sa ovim fenomenom i da li je sve to rađeno sa blagoslovom ili nije? Još je spomenuo da su oni malo ekstremni i da su oni „čuvari vatre“. Koje vatre, i koga ta vatra treba da greje, a koga da opeče? Kako predsednik reče, on nije član te grupacije, ali njegov brat jeste, što daje veliku političku notu ovoj stvari, pa otuda i ono „političko“.
Ako su se krvlju zaklinjali, kako predsednik reče, onda je to jedna fanatična organizacija na koju bi trebalo obratiti pažnju, kako bezbednosne službe, tako i akademsko-naučni deo populacije, jer je to retrogradan potez i civilizacijsko vraćanje vekovima unazad. Ako su se krvlju u crkvi zaklinjali, onda je to neki obred, neka inicijacija, neki vudu spektakl koji nije poznat pravoslavlju, ili bar meni nije. Možda grešim? Možda mi i imamo sve te običaje, samo sam ja malo zastranio od vere. Ali ako nemamo, onda je to psihoza koja se mora ispitati.
Ne znam ko su ta gospoda, ali posle te izjave počeli su sami da se javljaju kako bi se pohvalili da su oni članovi te sekcije. Naravno, to su sve isti likovi koje viđamo svakoga dana na TV-u, koji neinteligentno bacaju neke gluposti preko malih ekrana i koji su nekome ili nečemu lojalni. Utrkuju se ko je više lojalan. To me podsetilo na treći padež, Dativ, i pitanje: Kome – Čemu?
Ko su lojalisti i kada su se oni pojavili?
„Lojalisti su bili severnoamerički kolonijalisti koji su u Američkom ratu za nezavisnost ostali verni britanskoj kruni. Još su nazivani i Kraljevi ljudi ili Rojalisti. Njihovi severnoamerički suparnici nazivali su se Patriote, američki državljani koji su podržavali revoluciju.“
Patriota je izraz nastao od reči „patria“, što znači domovina, otadžbina ili zavičaj. Reč „lojalista“ nema posebno poreklo i može se podeliti na „loj“ i „alan“, i obe reči ne znače ništa. Ono „loj“ podseća na ovčiju mast, a „alan“ na… ništa.
Iz ovog se jasno vidi da su lojalisti lojalni kruni i kralju, ali mi smo republika, i mi nemamo kralja kao vršioca najviše funkcije u državi, nego imamo predsednika. Ovo bi trebalo da znači da su lojalisti, povlačeći istorijsku paralelu, lojalni predsedniku. Znači, lojalisti su lojalni ličnosti.
Nasuprot njih su nastale „Patriote“. Patriote su se borile za nezavisnost i oslobođenje od krune, volje i diktature jednog čoveka. Iz ovoga proizilazi da su, za razliku od lojalista vernih nekom vladaru, monarhu ili nekom njihovom analogu, kao što je pozicija predsednika, patriote verne državi i slobodi. Dok su lojalisti za davanje prioriteta ličnosti, patriote daju prioritet slobodi, nezavisnosti i državi.
Sve mi se čini da, ako sam u pravu, ovde je neko pobrkao lončiće i da u 21. veku država i narod treba da budu na prvom mestu.
Još jedna stvar je jasna, a to je da su u Američkoj revoluciji patriote pobedile lojaliste.
Patriotizam, kao definicija po kojoj pojedinac stavlja svoju državu i narod kao vrhunsku vrednost, je definitivno jača osobina od lojalizma i njihovog pojedinca kao nosioca vrhovne moći i vlasti.
Sada mi se nameće pitanje: Da li se mi to opet delimo, i ko nas to deli?
Nominativ: KO ili ŠTA?
Ako nas deli, onda moramo i da se opredelimo. Da li smo za ličnost ili narod? Da li smo za „krunu“ ili državu? Hoćemo li biti bizoni ili vukovi, kobre ili mungosi?
Ako postoji noć, nasuprot postoji dan.
Ako postoji loše, opozit tome je dobro.
Ako postoje lojalisti, postoje i patriote!
I?
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija/Karikatura: Žig info/veštačka inteligencija
