Повратак у зечију рупу

Прођоше празници и враћамо се свом животу без смисла и логике. Враћамо се нашој зечијој рупи. Док смо ми, у нашем стилу, прослављали празнике, куцкали се јајима и слали најлепше жеље, свет је наставио да се понаша луђе него што може бити. Трамп је скакутао на тераси са маскотом зеца и у празничном ђипању слао поруке подршке и претње на све стране. На мети се нашао и Папа. Оног кога је Трамп подржавао — тај је изгубио, а они којима је претио — они побеђују. Све наопако.

.
Пише: Горан Пекарски
.

Орбан је пао са власти, а клин у ковчег његове владавине забио је нико други до Трамп. Замислите да вас у финалу изборне трке подржи најнепопуларнији председник на свету. Шта да очекујете него да против себе окренете сваког ко и мало размишља. Раме уз раме, познаваоци ситуације процењују да су исти ефекат произвели и разни перформанси који су дошли из Србије у виду терористичких претњи према гасоводу. Једино горе од тога било би да га је подржао најомраженији премијер Нетанијаху, али крајњи резултат био би исти.

Али шта се десило у Мађарској? Десница је заменила десницу. Орбана је заменио Петер Мађар, његов дојучерашњи сарадник, и сви који верују да ће се политика Мађарске променити — мораће да сачекају. Петер Мађар, победник избора, сада долази у позицију одговорности и излази из зоне опозиционог комфора. Сада празне речи и критике морају да уступе место одговорним делима, а од дела зависи будућност Мађарске. Хоће ли се Мађар повиновати захтевима од 27 тачака које му је Европска комисија одмах упутила или ће морати да мери три пута пре него што пресече? Мађарска се у великој мери повиновала одлукама Урсуле фон дер Лајен, али остала су још нека питања у којима је задржала суверенитет. Та питања дрмају кавез ЕУ.

Конзервативни Орбан имао је оштар став према ЛГБТ популацији и по питању миграција. Штитио је интересе Мађарске када је реч о наметнутој диверзификацији у снабдевању енергентима и одбијао да јефтино замени за вишеструко скупље. Противио се и финансирању рата за потребе најкорумпиранијег нелегалног режима — украјинског режима. Противио се и пријему Украјине у ЕУ, са јасним ставом да држава у оваквом економском, правном и друштвеном стању не може бити примљена у чланство ЕУ на мала врата.

Неки потези Петера Мађара указују да неће баш све ићи онако како је Урсула замислила и како се од њиховог фаворита очекивало. Мора се схватити да ЕУ није заинтересована за добробит Мађарске, већ је интересује стварање лоших односа са Русијом. Прве изјаве Петера су да ће се са Русијом преговарати о наставку снабдевања јефтиним гасом и нафтом, али и да Мађарска неће дозволити улазак Украјине у ЕУ. Такође је речено да Мађарска неће бити ничија касица и банкомат из којег ће се узимати новац. За очекивати је да Мађар не одустане од милијарди које Кина инвестира у пројекте у Мађарској. Све у свему, за очекивати је да не буде радикалан по свим отвореним питањима, јер ситуација у Европи није баш бајна. Подсетимо се да ЕУ има задужење од 700 милијарди, а отплата дуга почиње за годину и седам месеци — јануара 2028. Ако се задужи за још 90 милијарди, обећаних Зеленском као прва транша помоћи за одржавање рата у Украјини, то ће превазићи већ ионако тешку ситуацију.

У страху од наступајућег периода и рецесије која ће довести до пада стандарда у ЕУ, актуелно руководство стално потеже карту страха од фатаморганичног напада Русије — баш од те 2028. године. Наравно, када почну економски проблеми, претње ратом и „руским зверствима“, који се неће десити, пребациваће се на 2029, па на 2030. Али и то ће стати, јер како је Путин кроз осмех рекао — шта ће он са таквом презадуженом Европом, да ли да враћа њихове дугове?

Шпанија, следећи пут Канаде, већ је у преговорима са Кином. Поред мудре економске политике, води и антивојну политику, па се НАТО због осионости Америке затресао. Осећа се крај пакта, јер су и друге земље, по први пут, стале на страну разума. Хрватска и Албанија су, због историјских претензија Италије и у страху од лома НАТО пакта, пожуриле да праве мини-пакт, а да би уштоповале Србију, увукле су и јадно Косово. Орбан је хтео да прави пакт са Словачком, Србијом и Румунијом, али то сада неће неко време бити на столу. Французи, на челу са веселим Макроном, позивају на прављење европске војске и заједно са Немцима направили су свој договор. Балтичке земље, оне које највише сикћу на Русију, на крају ће остати саме.

Србија се наоружава, јер је то једино што може да нам гарантује мир. Али да ли мир може да постоји када се председник, омражен од већине сопственог народа, прогласи за врховног команданта и сви верују да то није урадио ради ефикасности у одлучивању у случају рата, већ да би у мирнодопским условима командовао и контролисао војску? Шушка се да је та одлука донета из фрустрације, јер је војска већ одбила неке раније захтеве, пошто није имала законску обавезу да их испуни. Приче кажу да је због тога дошло и до пензионисања дела официрског кадра. Стаљин је то радио другачије — стрељао би све који му нису по вољи, али времена су се променила. Многи мисле да је све то због унутрашњег одржавања система, а да је наоружавање само опомена другима да се не мешају у унутрашњу ситуацију у Србији.

И док Амери траже да се отвори оно што је било отворено и врше блокаде блокираног како би затворили већ затворено, дотле економска ситуација клизи ка катастрофи. Економски проблеми често су узрок великих сукоба и, историјски гледано, били су одговорни за распад великих царстава. А ако та царства воде „лудци“, онда је рецепт за катастрофу загарантован.

После пада Орбана, избора у Србији неће бити до редовних. Тако ми се јавља, јер ни у земљи чуда Луди шеширџија није волео када дува јак ветар — може да га одува, мислим шешир.

Биће онако како ће бити, а ми идемо назад у нашу зечију рупу. Алиса нека настави да се игра. Још мало.