Našim ratnim avionima ističe resurs. Po rečima državnog vrha. Mnogo je godina prošlo od njihovog prvog, drugog, trećeg, pedesetog, stopedesetog borbenog leta .
Naši ratni avioni, nekad strah i trepet u regionu a i šire , doživljavaju crnu sudbinu države, prošle države, pretprošle države, i one tamo države im porekla SFRJ, ako ne još i FNRJ / Verujem da naše ratno vazduhoplovstvo ima ratnih aviona starijih od 1963 – će godine . Ipak, u svojim najslavnijim danima te divne i daleke 1946- te godine, avijacija Jugoslovenske armije uspela je da obori dva američka aviona, koji su povredili vazdušni prostor .
Uostalom, borbeni avion, ponos je i dika jedne zemlje . Stariji sagovornici, mogu se sa suzom u oku prisetiti dobrih starih šezdesetih godina, kada se na skoro avakom aerodromu predpred predprošle nam države, baškarilo najmanje tuce aviona MIG 21 , ako ne i više, samo su bili skriveni u podzemnim skloništima . Istina, površina predpredpred prošle nam države bila je veća, najmanje dva, tri , četiri puta, pa je i broj aviona morao biti veći . Meni se ipk, najviše svideo poster sa slikom Daliborke Stojšić, MIS Jugoslavije, kko u letačkom kombinezonu, ponosno pozira, daleke 1968- me godine, ispred aviona MIG 21 .
Cena jednog ratnog aviona nikada nije bila mala, pa su se države dovijale na razne načine . Krajem WW II tadašnje Jugoslavija uspela je da od „Zapadnih saveznika“ dobije stotinak ratnih aviona, od strane „Prve zemlje socijalizma“ isto toliko motora, a u domaćoj radinosti, iznađeno je rešenje za kopiranje čuvenog predratnog lovca IK – 3 , odnosno njegovo prilagođavanje za korišćenje ruskog – pardon sovjetskog motora. Zvezda je rođena . Ovakav avion, ako i nije bio svetska a, klasa, svakako je bio rame uz rame, odnosno krilo uz krilo najmanje drugorazrednim svetskim avionima .
Čak i u vreme „Sklapanja“ aviona tipa Soko – J , odnosno aviona galeb, supergaleb, jastreb, orao . . .odnosno pravih „Ptičurina“ u poređenju sa današnjim Lastama, Kopcima, Tetrebima i Patkama, jugoslovenska avioindustrija ako i nije stajala rame uz rame sa najsavremenijim svetskim trendovima, čak šta više, nije stajala ni krilo uz krilo, ali rep uz rep svakako jeste . U sadejstvu, sa u svoje vreme veoma dobrim, avionima MIG – 21, 23 odnosno nešto kasnije i sa avionom MIG 29, zvezdane časove čelična krila naše armije doživljavaju početkom osamdesetih godina .
Pilot RV JNA Marijan Jelen, tih istih godina uspeva da sa avionom ORAO probije zvučni zid, što je za nevericu, jer probijanje zvučnog zida za pomenuti avion predstavlja krajnje naprezanje . Labudovu pesmu, namenska avioindustrija doživljava krajem osamdesetih godina, kada od jednog dobro obaveštenog francuskog trgovca, uspeva da dobije radioničke crteže aviona „Rafal“ . U stvari, kao plod domaće pameti i rada, projekat YU SUPERSONIK , i nije ništa drugo nego piratska kopija francuskog aviona . Pomenuti projekat doživeo je kraj, kao i SFRJ . U tami raspada i zaborava. Pominju ga tek kurioziteta radi .
Ratno vazduhoplovstvo JNA, već početkom devedesetih godina, javlja se kao beznadežno zastarelo, kako u tehničkom, tako i tehnološkom pogledu, pa čak i u pogledu ljudskog faktora. Prva vatrena dejstva, pokazala su sposobnost avijacije jedino za bombardovanje gradova, prvenstveno Vukovara Sarajeva i Dubrovnika . Za nepoverovati je da protivavionska odbrana Republike Hrvatske kao svoj praznik, slavi dan, kada su negde, nad Konavlima, protivavionskim topovima 20 / 3 mm, inače muzejskim eksponatima, i automatskim puškama, uspela da obori dva aviona Galeb . Nedugo potom, nad ponosnom Bosnom, u takozvanom „Banjalučkom incidentu“ šest aviona avijacije tade već „Republike Srpske“ nameračila su se na dva aviona F 16 . Ovi poslednji uspeli su da obore četiri aviona, dok su se piloti dva naša „Jastreba“ spasli bezglavim begstvom – u Srbiju, odnosno SR Jugoslaviju .
Ni situacija za vreme „Bombardovanja“ nije bila ništa bolja. I pored NEVEROVATNE ISPOLJENE HRABROSTI, pilota Ilje Arizanova, Miljenka Pavlovića i drugova im, u prvim danima „Bombardovanja“ oborena je većina operativnih aviona MIG – 29 . Ostali avioni, ispravno je procenila komanda, nisu bili dorasli NATO avionima . Poslednji Pavlovićev let, u kome je herojskim primerom dokazao da ne bije boj srce u junaka – NEGO ORUŽJE SVETLO, dokazao je i beznadežnu zastarelost naše avijacije .
Ipak, dana 11 juna 1999- te godine, dan pre nego su aerodrom „Slatina“ pored Prištine zaposele snage Ruske federacije, sa istog je poletelo tuce aviona u pravcu Beograda, koji su kampanju bombardovanja prošli neoštećeni .
Zub vremena učinio je svoje . . .tragikomične epizode sa remontovanjem pet aviona MIG 29 U Belorusiji, od kojih su mislim, tri pala, uz prozaične vesti „Orao pao“ „Orao pao“ učinili su od naše ratne avijacije regionalnu, ako ne i svetsku sprdnju . Toliki nesklad između samoproklamovanih veličanstvenih aparata, kojima rukuju odlično obučeni piloti , nasuprot surove stvarnosti, u kojoj avioni jedva uspevaju da polete . . .
Nove avione treba nabaviti, ali, sve što vredi – to i košta, a košta papreno . . .Jedan avion EUROFAJTER, kakav je u svetskim okvirima, tek negde iza najnovijih generacija Fantoma i Suhoja, kakav se imao videti na nedavno održanom mitingu u Batajnici / Onom kada se našoj Lasti umalo zapalio motor, pa je preduzimljivi pilot prikazao prinudno sletanje / košta stotinak miliona dolara . Nema para, pa nema . Kada bi pomogli braća rusi, pa prodali tuce aviona MIG 29 MM / Malo morgen/ odnosno dvanaest komada istih, imali bismo aviona najmanje za „Puk odbrane Beograda“ . Ali i oni koštaju . Da se remasterizuju, revitalizuju . . .kao mrtvi konji osedlaju neki od Orlova i Galebova . . .srećom je ta sprdnja prekinuta u samom začetku . U vezi aviona pomenutih tipova, koji povremeno nadleću Novi Sad, zabeležena je opklada, po kojoj će jedan od njih sleteti u Glavnu poštu .Na sreću, opklada je izgubljena .
Evo, medijski javni i privatni servisi, govore o najnovijem aranžmanu, po kome se od „Braće rusa“ nekadašnjih drugova sovjeta, ima nabaviti 4 / četiri / aviona, po ceni od 65 miliona svaki . . .koji bi bili opremljeni sa po četiri rakete . . .od milion svaka . . .a koji bi branili slobodno nebo, pod slobodnim suncem naše slobodne zemlje . . .
Ruski paket, eto, košta četvrt milijarde . Za šesnaest aviona – jednu solidnu eskadrilu sa rezervnom, treba izbrojati milijardu , što evra što dolara . Srećom, naša država je izišla iz krize, i ostvaruje suficit . Što kupovati samo četiri, kad možemo šesnaest, tridesetdva, četrdesetosam, šezdesetčetiri aviona . Šezdesetčetiri aviona za četiri milijarde evro-dolara , kurs im se skoro izjednačio . Uostalom, j piiiiiiiiiiiiiiiiiiip š državu koja nema ni četiri milijarde evro-dolara za šezdesetčetiri aviona, da kao garant mira i stabilnosti i lider u jugoistočnoevropskom regionu . . .
Nemojte se smejati . . .
Autori: dipl.pravnik Višekruna Đorđe – Veliki besednik Velike lože Vojvodine i advokat Robert Romijn – nadzornik Ujedinjene lože Randstad iz Holandije
