Zdravstveni radnik ne može da bude svaka osoba.Tim humanim poslom može da se bavi samo osoba koja je veliki čovekoljubac. Za njih je čovek najveća briga.
Da li se mi brinemo o njima? To bi trebalo da se svako od nas zapita. Koliko ulažemo u naše zdravstvene radnike? Kolika su im primanja, da li su im rešeni stambeni problemi, pod kojim uslovima rade? Sve su to otvorena pitanja koja godinama muče naše lekare. Ko će da leči njihove probleme?
To bi trebalo mi da uradimo, a ne da ih se setimo samo kada nam zatrebaju. Kada nam je teško i kad smo bolesni. Pogledajte sa kakvom zastarelom opremom rade po domovima zdravlja. Šta je sa vozilima koja imaju ogromnu kilometražu i tome slično?
Ne možemo očekivati da se problemi zdravstva rešavaju samo u vladi Srbije. Šta rade lokalne vlasti?
Ja se ne bi udaljavao od svoje opštine Grocke na kojoj je zaposleno oko 405 zdravstveni radnika. Oni o nama brinu svakodnevno. Šta smo mi učinili za njih? NIŠTA!
Ako ništa nismo učinili, nemojmo da ih ismejavamo i ponižavamo. To činimo tako što je aktuelna vlast u opštini za njihovu brigu zadužila Marijanu Koprivicu rođ.Bugarčić (sinovica D.Simonovića). Pored toliko zdravstvenih radnika na opštini, oni njoj daju to zaduženje. Bruka i sramota naše opštine.
Marijana može da bude većnica, za to nije potrebna nikakva kvalifikacija. Možda boljeg većnika i nezaslužujemo, jer sami smo birali. Koliko mi je poznate njeno (Marijanino) obrazovanje je skromno.
Dama je pohađala nekakav frizerski kurs ,a da li ga je završila ne znam. Nije mi poznato.
Možda je došla do nekakve druge diplome, to danas nije nemoguće.
Bitno je da je na budžetu opštine Grocka. O stručnosti i sposobnosti većnika je suvišno govoriti. Glavno je da teče prvi radni staž.
Dame i gospodo,
Naši zdravstveni radnici mogu da nas izleče od velikih broja bolesti, ali ne mogu da nas izleče od naše gluposti. Mogu da nam daju svakojake lekove, ali nikada ne mogu nam dati pameti.
Milan Jovanović
*Lični stav autora teksta nije i mišljenje Žig infa
