U Skupštini Srbije opozicija pokušava da vlast prizove pameti. Videli smo baklje i dimne kutije, ali smo videli i predsednicu Skupštine koja zloupotrebljava mesto predsednika parlamenta i, mimo procedure i poslovnika, obraća se sa mesta predsedavajućeg, nazivajući poslanike opozicije Albinovim ljubimcima i terorističkom bandom.
Situacija jeste neprijatna i jeste nesvakidašnja, ali izgleda da se troše mirne proceduralne metode, jer vlast i dalje ne reaguje na zahteve za normalizacijom političke situacije, nego uporno ignoriše i tera po svome. Sve može biti jednostavno, i izlaz iz političke krize jeste u prelaznoj vladi, regulisanju izbornih pravila i kontroli istih. Čega se vlast plaši ako se tako drčno i odlučno poziva na nikada veću snagu i podršku građana?
Predlog zakona o izmeni Zakona o visokom obrazovanju nije ništa drugo do legalizacija mita na državnom nivou. Država koristi svoju moć da preko jalove Skupštine progura zakon koji će se studentima ponuditi u obliku smanjenja školarine za 50%. Kada pogledamo trenutak u kome se predlaže ovo smanjenje, jasno se vidi da država želi da, smanjenjem troškova upisa, kupi naklonost studenata. Sistem „mi vama smanjenje, a vi nazad u klupe“ nije ništa drugo do mito na najvišem nivou. Zašto ovaj predlog zakona o izmeni Zakona nije predložen ranije? Moglo je to da se uradi u jesenjem redovnom zasedanju, pre svega ovoga, ali očigledno nije bilo potrebe za dodvoravanjem studentima. Međutim, kako je situacija eskalirala nakon neuspele kampanje jeftinih stanova, krenulo se dalje. Opet vlast preskače osnov pokretanja studentskih protesta, a to su zahtevi koji su odmah izneseni. Među tim zahtevima nema molbe za jeftinim stanovima i polovičnim školarinama, već je jasno navedeno šta se traži. Nijedan zahtev nije politički i svi se odnose na funkcionisanje pravnog sistema unutar države.
Jedna od tačaka na dnevnom redu je i EXPO 2027. Megalomanski projekat koji do sada dostiže cifru od 18 hiljada miliona evra, ili skraćeno 18 milijardi. Šta mi to pravimo za te pare? Da li možete da zamislite koliko je to novca? Ne vidim nijednu ekonomsku isplativost za državu od realizacije tog projekta. Jasno je da će se tamo negde nešto graditi, ali koliko je realna cena da se to dovrši – nikome nije jasno, osim akterima i guračima projekta. Novoformirano preduzeće povereno je momku koji je rođen 1991. godine i koji je, koliko sam saznao, završio turizam i hotelijerski menadžment. Da li je to dovoljno da se ovako mladom čoveku poveri projekat vredan 18 hiljada miliona evra?
Meni ovo liči na veliko zaduživanje koje će imati za posledicu grad duhova kada se EXPO završi. Jedna od misli mi je da će „Beogradski sajam“ biti izmešten u Surčin kako bi bar neki od objekata dobili namenu, a da će se na prostoru sadašnjeg sajma graditi nastavak „Beograda na vodi“. Nosim se mišlju da će deo sredstava od tih 18 milijardi evra na neki način završiti kao investicija za proširenje BgH2O.
Koliko generacija će grcati i vraćati ovoliko zaduženje? I da li ćemo napokon saznati koliko će šta tačno koštati? Ako stvari ostanu na ovom nivou i ako se nešto ne promeni, plašim se da će se projekat realizovati u celosti, kako je zamišljen i sa koliko novca je predviđen. A posle će biti kasno da bilo šta promenimo. Da li će za to neko odgovarati više neće biti primarno, jer će se sve slomiti na onoga ko je odgovoran – a to je direktor.
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija – Žig info/Veštačka inteligencija
